Brastvo

95

ла је велики талијански родољуб Мацини — који зацело не беше вољан да жртвује ни педља талијанске земље — још 1866 године написао ове искрене речи: «Истра је потребита Италији, али су исто тако Југословенима потребне далматинске луке».

А године 1871:

«Први смер међународног живота Италије и најпречи пут који би је одвео будућој слави и моћи, то је пут ка средишту где се данас решава најживотније европско питање: — питање источно. Решење тога питања Италија, ако је свесна, треба да преда се узме у побратимству и савезу са великим племеном које је позвано да освежи и окрепи заједницу народа, а то је племе словенско. Источне границе Италије обележене су, иначе, још од времена кад је Данте певао:

. а Роја аешто ае! Опагпего Сл Капа сћшае е : зпог (егттии ђадпа.

Како већ било, Италија је римском изјавом 8 септембра 1918 год., кроз уста својих политичара, иако незванично, јужним Словенима ипак свечано признала право на слободу и уједињење. Пита се сада: како би она данас, пошто је томе уједињењу и сама придонела својом борбом против Аустрије, могла починити голему бесмислицу да за се затражи, један део Далмације и тиме ступи у бескрајну борбу са југословенским народом, а то је што и рећи са Србијом, својом јучерашњом савезницом2 Ко Далмацију својата, не "може, логички, бити пријатељ Југославије ; али ко је јужним Словенима признао право да се уједине, не може тражити за се једно парче њихове земље, па ни Далмације !

Међутим, како год се ствари развиле и ма шта се у Паризу или Лондону одлучило, словенска Далмација остаће таква и унапред, с том само разликом, што она одјако, у великој већини свога територија, неће бити више туђа робиња, но своја рођена господарица. Она Ће тако моћи да постави солидне темеље свом економском и грађанском животу, који ће се унапред развијати једино на бази националној. М та лепа, на тај начин препорођена земља наша, благосиљаће редом све оне синове своје, који уместо да је се издајнички туђе и одричу — хтедоше увек да верују у њену будућност и у Богом одређено јој место у крилу југословенске нације.

Октобра 1920. Марке пар