Brastvo

песми АПа Ра!тага,2 чисто и бистро казао да је њена будућност у заједници са Србијом.

Песма та слабо је позната новијим нараштајима чак и у самој Далмацији, а овамо би вредно било да се наш народ њоме боље упозна, и то не само због њене садржине политичке, но и ради њене вредности етичке. Жадећи се на црни удес своје родне земље «која беше и српска и турска и француска, али још никад ни посве своја, ни посве туђа», тако да «не може казати да има правог отачаства ко се у њој роди», песник се опет зато нада лепшим данима за ову груду земље, којој он исказује сву болну љубав свога синовљег срца. А ти лепши дани — вели — освануће Далмацији онда «кад се чврсто споји

са Србијом (у којој влада питоми дух и чила мишица), а

преко Србије са осталим земљама што још дремају у османској баруштини, и с којима ће она (Далмација) сачињавати један живот, једну вољу».

Ово су биле мисли великог. научника и песника којим се Шибеник, његова отаџбина и цела Далмација поноси, као једним од највећих својих синова. Приморан силом прилика да учествује у народносном спору двојезичног становништва свога завичаја, он је то углавном учинио као мудар родољуб и човек који, изнад свега, поштује истину. Изазван да се изрази о прохтевима Италије на источну обалу Јадрана, он је још 1860 год. отворено казао: «С искреношћу која је мом роду у крви, морам рећи да, што се мене тиче, не верујем да би Далмација могла да постане прирепак Италије, будући су промла времена млетачке републике која, ако се вешто знала да окористи далматинском обалом, она је вешто знала и владати... Италија има и сувише невоља и тешкоћа у својој кући, па да би јој требало нових тражити с ову страну мора... Јер ако је у свако доба мучно било заповедати људима туђег језика, данас би Талијанима то поготово било немогуће...»

= ж ж “

Нажалост, људи на управи данашње Италије не хтедоше да се осврну на ове трезне, паметне и њима добро познате речи, као што немадоше слуха ни за раније и позније сличне опомене и изјаве својих најбољих патриота, од Мацинија и Кавура па до Леониде Бисолатиа. Колико ће пак њихово, јужним Словенима непријатељско држање користити политичким и економским интересима талијанског народа, показаће будућност. Значајно је, свакојако,

2 Види прозни превод те песме у књизи писца ових редова, тоје симпашије, Задар 1913, издање књижарнице Шенфелдове.

3 Испореди: ХК. Топитпазео, А! Оштап. Еште, БПроггаћа Ф Е. Кехта, 1861.