Brastvo

100

Срби су били сасвим нешто друго. Они су држали Македонију скоро пет векова пошто је «златни век» бугарски био прошао у њој, а много се ствари променило за тако дуго време. Сасвим противно Бугарима, српска национална свест била је у том периоду створена, кристалисана, образована коначно. Кад су ушли у Македонију, Срби су имали пуну свест да су Срби и пуно поверење да ће њихова македонска браћа убрзо 'бити исто што су они. Они су увели у Македонији примерну државну управу. Они су поставили законе једнаке за грађане старе државе и грађане нове провинције. Они су унели једну књижевност скроз националну. Они су створили боље услове за развитак трговине. Једном речју, они су имали на расположењу сва потребна средства, те су могли асимиловати словенски елеменат Македоније, који им је и иначе био тако близак. Ето зашто су Срби у Македонији имали више услова за успех са својих 112 година, него Бугари, па нека су ови имали и двеста гогодина владе у њој.

Е Због тога су трагови српског владања у Македонији много дубљи него трагови бугарских освајања.

Краљеви и цареви српски зидали су манастире те сјајне примерке старе српске уметности —- у таквом броју какав Македонија није дотле запамтила. Ја немам времена да их побројим све. Али је довољно да кажем да их има мноштво око Куманова, па мноштво око Скопља,“ па по

Славишту, па свуда даље, и линија се без прекида про-

дужава све до граница Бугарске, све до Свете Горе, све до Албаније. То нису само поједини манастири, то су групе манастира, то су ките лепих ара ЛАКА творевина, то су миниатуре Светих гора, и оне су посејане и на леву и на десну страну од Вардара. Рута археолошка комисија, приликом својих испитивањ: 1900, констатовала је да је

српска архитектура главна орхитектура источне, западне И.

централне Македоније. Председник комисије, акадсмичар Кондаков, каже изрично да тип средњевековне уметности праве Македоније није тил византиски, него тип грчкосрпски. «Све оно каже он што су Словени у ову (тј. архитектуру Македоније) унели носи несумњиво отисак српског утицаја». (С. К. Гласник, 1903, 1Х, 453). Ево шта је остало од српског владања; а шта је остало од бугарског2

Српска књижевност оставила је у Македонији трагове тако исто дубоке као и уметност. Број књижевних споме-

ника је већи од броја споменика бугарских. Руски научник.

Григоровић кад је путовао у Охрид 1844, нашао је српске рукописе и натписе свуда по околини те вароши и самој вароши коју Бугари сматрају као првенствено евоју : «Трагови српскога господства — каже он — видни су у руко-

писима натписима и живом језику» (Очеркђ путешеств!а | по европ. Турши, 1877, стр. 102). «Трагови српскога ути-_ | цаја могу се констатовати у свима рукописима и натпи-_

пау