Brastvo

101

сима ХУМ и а века, које, је Григоровић видео у Охриду и околини, · · каже Јиречек, истичући резултате до којих је дошао а научник (Сезећтећ!е дег Вшзагеп, 466). Бугарин Јордан Иванов морао је да публикује пуно српских рукописа и натписа у спомен српским краљевима, у својој књизи, коју је назвао «Бугарске старине из Македоније» (1908). Кад би човек узео да ороји колико је рукописа из Македоније српских а колико бугарских, ја сам сигуран да би бројање испало у корист српске књижевности. Избројте само колико има рукописа по данашњим бугар"ским библиотекама, па ћете добити приближан појам о ствари. Три су каталога ове врсте публикована до данас, колико знам. Каталог који је саставио Спространов за библиотеку манастира Рила (1902) не казује откуда су рукописи. Каталог који је тај исти аутор саставио за библиотеку Светог Синода у Софији (1905) казује то на недовољан начин. Због тога ми не можемо да утврдимо број рукописа македонског порекла у овим каталозима, нити да одредимо "сразмеру српских и бугарских рукописа у њима. Ипак ми немамо шта да се бојимо за нашу тезу пошто општа сразмера иде у нашу корист. Први каталог има 19 нумера у бугарском језику, а 70 у српском. Други каталог има 23 бугарска рукописа а 59 српских, што ипак није сметало аутору каталога да у предговору каже да су то «остаци наше (т. ј. бугарске) старе писмености». У трећем каталогу,

а то је каталог Народне Библиотеке у Софији, — који представља, као што каже његов састављач проф. Цонев, «највећу и најважнију збирку рукописа која постоји у Бугарској», — порекло је рукописа брижљиво назначено, и ми ту можемо наћи што тражимо. Наиме, ту има 22 рукописа македонског порекла. Али од тих 25 рукописа 22 су српска, а само три нису. Па и од тих трију, два су српскосугарска, а тек један бугарски. Запамтите још да су ти "српски рукописи — то сам Цонев каже -—- из Скопља, Ве"леса, Штипа, Струмице, Дебра, Прилепа, Охрида. И то сами бугарски научници признају. Одиста се не може боље „доказати огромна надмоћност књижевне активности српске у Македонији над бугарском радњом.

Српске народне песме, које су понос наше књижев_ности, такође су очевидан доказ колико је била дубокг _бравда коју су Срби заорали на македонском земљишту. да свакога ко их познаје, јасно је да македонски циклус заузима. једно од пенал места међу њима. Нису у њима опевани само краљеви Милутин и Стефан и цареви Душан и Урош, за чије је владе Македонија била саставни "део српске државе. У њима су прослављени и мали деспоти, _ кнежеви и краљеви српски, који су за владе ових владали _упојединим провинцијама ] Македоније. Главни јунаци српске опеје јесу: краљ Вукашин, који је владао у Прилепу ; тот Угљеша, који је држао Серез; војвода Момчило,

Ку 4 Да А