Brastvo

Ј МИ џ 105

"дили да очувају остатке славне прошлости српске. Они су обнављали старе манастире и поправљали слике у њима,

које су представљале ликове краљева и краљица српских. Они су скупљали старе рукописе, преписивали их, чували их. Они су писали нова дела, нарочито дела из историје српске. Они су, дали један јачи полет књижевној актив ности, која'је заспала и и: губила се после пропасти државе српске. Они су понова увели у цркву старе службе Србима свецима, Св. Сави, који је патрон српске цркве, и другима. Али и ван те обнове народне прошлости, они су

"имали и непосредан утицај на народ. Они су чинили ка-

_ ноничне визитације у целој просторији њихових диецеза,

__ и није било. можда ни једнога града и ни једнога села, које _није видело бар свога владику или његова заменика, ако

~

не евога митрополита или патриарха. Они су на њега деловали национално, ван сумње. | Таква. патриаршија била је, дакле, «једна врста националне организације међу Србима», као што примећује врло добро један енглески историк наше цркве (А. Гоггехсие, Тће омћодох Казјегп Сћигећ, 1907, стр. 307). То је била

једна врста националне аутономије под видом аутономије

црквене. То је био један српски центар усред турског цар-

"ства. То је био један бедем за Српски национализам, који __је штитио, бранио и чувао име и народност српску. Што је карловачка митрополија — и сама огранак и потомак

старе српске патриаршије — била усред аустро-угарске државе, то је исто била и Пећска: патриаршија у Турској. Била је ова још и више нешто, јер у Аустро-Угарској није

"никад постојало српско царство, а у Турској јесте, и оно " се 'осећало свуда. Пећска патриаршија, дакле, била је у неку

руку продужење старог српског царства, обнова некадањег

· политичког организма, нов облик народне државе из про-

_ српски!

· шлих времена. Она је то била нарочито у националном по_ гледу. За то ми и имамо права да је сматрамо, у том по-

гледу, као нешто што готово достиже старо српско Па

И замењује га у неколико.

Замис: лите сад какав је силан у тицај вршила ова нова

"врста царства српског у Македонији. Па народ српски осећао

се у њој скоро онако исто као и кад о живео усред Ду-.

"шанова царства! Све што је било око њега, било је српско:

свештенство, књижевност, језик, служба божј а, цркве у које је народ улазио и за које је знао да су одиста српске, И

· сад ви. хоћете да усред таквих прилика тај народ не бу Де

Одиста је важност српске патриаршије тако велика да

_ ми слободно можемо да додамо број њених година броју _ година старе државе српске, сад кад правимо биланс влаНе И У пр скиа И а Ба риа