Brastvo

107

МАУ такође потчињени (бугарској дрквиг Па онда је цео свет ___ био потчињен Бугарима > |

Стоји то да Охридска архиепископија није била бу-

гарска народна црква. Бугарско име остало је, до душе, титули архиепископа, али то је и све што је од арене остало у тој цркви. Титула је представљала само једну стару традицију, без икаква значаја. Кад је грчки цар Василије И разорио македонско царство (1018), он је поштедео авто_ кефалну цркву св. Климента, и оставио јој независно мокоју је она раније уживала. Али изузевши првог ар пископа, који је био Бугарин — или боље Ре и Словенин | |_-- сви су други, или скоро сви; почев од ХГ па завршујући "ХУШЕ столећем, били Грци а не Бугари. Митромиолити и владике били су такође Грци. Цео карактер цркве био је · трчки и само грчки. | Али пустимо само историчаре охридске цркве да говоре. ; Први историк Охридске архиепис копије Захарије Лингентал (Венгассе таг Сезећеће“ дег Бијсатзећеп Кисће, · Петроград 1364) говори врло кратко о националности ове цркве. То литање није било још довољно проучено у његово време. Али већ је и он приметио да је охридска црква била великим делом грчка. Он је зове «грчко-бугарском црквом» (стр. 16). Говорећи о првом наследнику оног слоИК а којега је Василије поставио, он каже, с документима у руци, да је то био «трви архиепископ грчке народности». Па додаје: «Од тока“ доба (тј. од но-

очетка Х! века), архиспископи нису били бирани искључиво.

из крила бугарског свештенства негб много чешће из свештенства визаншиског» (стр. 22).

У својој «Краткој историји православних цркава» _ (Кратки очеркђ исторји православни хљ церквем, "Москва,

у 1871, стр. 142-5, 121), Голубински прелази су дбину Охридске.

; _ архиепископије у периодима византиском, бугарском, српском и турском. «Скоро од самог преласка под грчку власт га за. време Василија Бугароубице у 1019 години –—- каже он

·_сконија није била ни мало. бугарска него сасвим грчка». ·__ Говорећи о времену од почетка Х! па до средине ХТУ вска, “он каже: «Позитивно је и сасвим сигурно да су, за, цело ___то време, изузевши десет или петнаест година царовања Асена | (1230—1240 или 1245) архиепископи били стално

__|Грциа не Бугари..: и да се архиепискорија налазила под.

- _ вљашћу не Бугара него увек Грка». За време српског пе"риода (ХГУ век), «трчки карактер» цркве остао је «не-

„ о '

риоду (ХУ—ХУШ век) он каже: «Кад су завладали, Турци су нашли да је састав управе архиепископије (мисли на ог РОАН копа и његове МИ и код чисто

зе

— “на до самог свршетка свога живота, Охридска архиепи-.

дирнут» и права њена «неприкосновена». (О турском пе-

ЈЕ 55 ДИ. фу У

»Х