Brastvo

10 | А КЕ 4

И

5. Четврти период (последње доба). МЕ. (Срби ослобођавају Мокедонију)

„Где је дакле бугарска епоха у македонској историји 2

Ми смо је врло пажљиво тражили кроз све векове али са

највећом савесношћу на свету, ми нисмо могли наћи више него сто осам година у једном давном добу, и осамнаест. или деветнаест година у ХШ веку. Да није тражена бугарска епоха у новијој прошлости“ -

Није, сигурно, потребно да говорим о последњих педесет година политичке борбе у Македонији. Тај периоду којем су Бугари покушали, по цену свију могућих махинација, интрига, гадости и злочина, да денационалишу наш народ у Македонији, и да му наметну бугарску народност (на срећу без успеха), — довољно је познат свима и свакоме. Ја ћу само додати једну реч о великим историским догађајима. за време последњих балканских ратова (1912 5).

Врло је карактеристично и од интереса, за сваког који тражи логичну везу у историским догађајима, да је баш српска војска а не војска бугарска ослободила Македонију од турскога јарма. Кроз целу српску Македонију, од Штипа на истоку до Охрида на западу, увек је српски војник дошао да ослободи свог македонскога брата, а не бугарски дошљак који никаква носла ту није ни имао. Само је једна бугарска дивизија стала ногом на македонско земљиште у

првим данима рата — то је била рилска дивизија која је пролазила кроз'Штип — а и она је дошла тек пошто је

српска дунавска дивизија првога позива примила со и хлеб од тамошњега народа, традиционални дар који Словени дају својим ослободиоцима. Турци су, дакле, дали Македо-. нију у српске руке баш као што су је из српских руку некада и примили. То је права логика историје. = ж ж

Не, заиста, Македонија није бугарска. Са изузетком једнога кратког периода у врло давним временима, она је била увек српска кад год је била словенска. Она је српска и данас. Она је, шта више, неопходно потребна нашој држави, — што се често превиђа или не зна.

У своме есеју о Александру Великом, познати енглески историк Едвард Фримар карактерише овог великог човека не као освајача, него као браниоца Запада против Истока.

"Ја држим да се то исто може применити и на српски народ.

Срби нису освајачи. Они су просто браниоци Запада против Истока. Заштићујући интересе Запада, они су се вековима бранили против Византије, против Турске, против

+ Буг арске, које су све, као ориенталне државе хтеле да освоје =“

| Запад. У томе ми видимо историску мисију српскога народа. ома