Brastvo

| Х

А - земаља свуда су

ПОГРАНИЧНИ СЛОВЕНЦИ

БИВШОЈ ВОЈВОДИНИ ШТАЈЕРСКОЈ

+ па

У тешкој борби против Авара дошли су Словенци већ У УШ столећу у зависност од Баварске, а за' Карла Вели-

кога (768-—814) од Франака. Но при свем том они су тада

"сачували доста народне самоуправе. Од 1Х столећа' се та

самоуправа све више смањује. Два догађаја у првој половици ГХ века су судбоносно утицала на словеначки народ:

неуспела буна Људевита Посавскога и бугарска провала у

источне крајеве немачке државе (827). Једно и друго је обратило пажњу немачких државника па озбиљан положај на крајним границама немачке државе. Да ојачају ослаб-

·. љену државну моћ у хрватско-словеначким крајевима, увели

су Немци нову деобу управних група: У овим земљама. Док су до овога времена Словенци били удру жени у две велике

групе под влашћу карантанскога и фурланскога војеводе, _ сада их поделијшс у више управних области. Га се деоба“

и касније настављала, тако да су Словенци фактички пре-

стали чинити једну политичку целину. У црквеном погледу У

је већ Карло Велики поделио С ловенце међу аквилејску па-

триаршију и солноградску надбискупију. Једна и друга. столица је била изван словеначке шеришорије. Словенци до.

новијега времена уопште нису имали никаквог душевног центра, над њима је владала туђа јерархија: талијанска и

немачка. У политичком погледу је расцепканост словен-.

скога народа била још већа и судбоноснија. Велика Карантанија и Панонија, где су се временом населили Сло-

венци, су се временом распале у многе провинције. Па-.

нонија је иза провале Мађара дошла већином под мађарску ·

"власт: угарски Словенци су били за дуга столећа посве

отргнути од своје браће; стара пак Карантанија се распала у многе, круновине : Горњу и Доњу Аустрију, Штајерску,

Корушку, Крањску, Горичку, Истру. Осим нек

Уа