Brastvo

=

.

113

мањину, те су према немачкој већини били без моћи. Не само да је Словенцима тиме био спречен развој политичке свести и културни напредак на народној подлози, него је и германизација нагло напредовала. У горњим кра-

јевима, уз баварску међу, је уопште словеначко станов-

ништво било ретко насељено; немачки су владаоци додељивали пространих земљишта немачким бискупима (Солноград, Бамберг, Орајзиг итд.) манастирима и световној властели, који су овамо довађали многобројних немачких колониста, са којима су се словенски праседеоци убрзо асимиловали. Уз то су Мађари на својим дивљачким походима, особито у источној Штајерској, опустошили читаве крајеве и требили становништво.

У мађарским ратовима је већином пропало и старо

"домаће племство, које је више или мање још било домаће

крви, а на њихово су место дошли туђинци. Особито су концем ХШ века Хапсбурговци довели са собом много немачког племства, јер се у старо домаће племство нису доста поуздавали. Ипак још у средњем веку налазимо доста, словенскога живља у средњој и горњој Штајерској. Много је словенских староседелаца несталоиу средњем веку, усљед честих и великих помора и у жестоким борбама за време

_угарскога краља Матеје Корвина (1458—1490) и цара Фрид-

риха Ш (1440 1493) кад је особито страдало Мурско поље од Радгоне до Граца. Германизацију штајерске земље у

~ средњем веку не треба дакле приписивати оскудици отпорне

снаге Словенаца, већ историчким приликама и природном развоју ствари при чему народ јачи и у социјално бољем положају асимилира себи слабији народ.

(Од почетка ХТХ столећа су.ове прилике добиле нових облика.

Од времена Марије Терезије (1740—1780) и Јосипа П (1780—1790) преотела је маха код аустриске владе централистичко-германизаторска тенденција и почеле су се дизати немачке школе. Старој, рекли бисмо, природној германизацији се придружи сада вештачка и насилна, помоћу школе и државних институција. Ипак се народна граница међу Немцима и Словенцима, како је се створила концем ХУШ века, није много променила. Аустриска статистика је дакако код сваког бројања житељства показивала велики напредак . немства ; многим нашим људима су- утурили у главу немачко осећање ; пангефманско друштво »Сидмарк» је куповало словеначке поседе и насељавало тврде Швабе; школско друшуво «Шулферајн» је сновало немачке школе те ловило словеначку децу, да из њих начини германске јаничаре; некоја села су се утопила у германском мору, али у главноме је језична граница остала, како нам је представљају најстарије стнографске_ карте из прве половицеХјХ столећа. а иде од бивше бо међу кру новинама Штајерском