Brastvo

118

прве будитеље и заносне присташе Илиризма спада и Др. Стеван Кочевар, по звању лечник, рођен у Средишту на Драви 1808, умро у.Цељу 1883.

Југословенски покрет за народним уједињењем и ослобођењем је одмах у почетку међу пограничним Словенцима, особито у Штајерској, ухватио дубоких корена, и ако га је аустриска управа спречавала свима могућим шиканама те га настојала угушити. Мајска декларација у бечком парламенту, издата од наших заступника 30 маја 1917, је била у свим слојевима одушевљено поздрављена. Садржина ове декларације, прикројена по ондашњим политичким приликама, добијала је све већи опсег, чим више се је из Беча ширио «немачки курз» и чим више је на бојиштима малаксала снага централних држава, при чему је покрет у залеђу знатно упливисао на војску. Ратна управа је дапаче забранила шиљање на фронт словеначких новина, које су писале у духу југословенског покрета. Кад је напокон куцнуо осудан час концем октобра 191/, извршила се револуција како у читавој Словенији тако и у Штајерској без крвопролића ; за први час су узела јавну власт у руке народна већа, док није почела функционисати нова народна влада.

С великим поуздањем је словеначки народ очекивао, да ће Конференција мира у Паризу у духу Вилсонових начела хиљаду година тлаченоме народу отворити пут до слободе. Жалибоже у том је очекивању баш наш народ доживео велико разочарање: Место самоодређења и слободе, ново па место потпунога уједињења, нову поцепканост. У Горичкој, Трсту и у Истри и једном делу Крањске је ЗАЛЕ: преко 400.000 нашега народа под туђу, италијанску власт, по исказима саме аустриске, за нас врло пристрасне статистике. Али, ако су већ учинили такву неправду нашем народу из обзира на «савезницу» Италију, управо је непојмљиво, зашто су без икаквих скрупула жртвовали хиљаде Словенаца аустриским Немцима, да се на наш рачун ојачају те да сеу своје време освете победницима.

У красној Зиљској долини у Корушкој дали су Немцима око 20.000 Словенаца, те их осудили на националну смрт, а и осталим корушким Словенцима су место ослобођења натоварили плебисцит, за који се у часу, кад ово пишемо, још не зна како ће испасти, с погледом на немачку агитацију и посве партаично поступање антантине плебисцитне комисије.

Исто тако се у Угарској на корист мађарства жртвовало око 10.000 Словенаца на десном брегу реке Рабе; а међу Дунавом и Рабом, у тако званом коридору, до 120.000 Хрвата и Словенаца. |

У Штајерској, чини се на први поглед, да је државна граница повучена још најбоље, јер се држи прилично етнографске међе. Али ако се ствар потање размотри, видеће

ко А Чули пр и