Brastvo

14 лице у Марибору 1859 године. Још од времена Карла Великог Словенци међу Муром и Савом су били потчињени двема туђим црквеним областима, у Аквилеји и у Солнограду. Након укинућа аквилејске патријаршије (1751) словеначке су земље десно од Драве дошле под домаће бискупије у Горици и Љубљани, дошли су Словенци лево од Драве до Муре 1786 године под немачку бискупију у Грацу. Бискупу Сломшеку је напокон попмло за руком, да све штајерске Словенце (осим некојих парокија на северу, које је влада поради ондашњих граница управних котара придржала за Градац) уједини џ једну лаваншску "бискупију, чије је седиште Сломшек пренео из Светог Андреје у Корушкој у Марибор.

Епископ Сломшек је један од најзаслужнијих мужева, што их је имао кроз векове словеначки народ. Он је уједно

највећи словеначки педагог и црквени говорник, Родио се 1800 године као сељачки син у Пониквиг близу Цеља. Г. 1824 постао је свештеник. Већ као богослов у Целовцу је учио своје колеге словеначком језику, пошто у школама, у оно. време, није било места за словеначки језик. Као млад свештеник он је већ 1838 године у Блатограду више Целовца, у Корушкој, држао красну проповед о дужносши штоваши свој језик и кудио народно. одметништво као нешто неморално. Године 1846 био је именован лавантинским бискупом. Умро је у Марибору 24. септембра 1862. Помоћу књиге, школе и живе речи он је верски, морално и интелектуално будио народ из столетнога 4 твила. Харан словеначки народ још га данас штује као свеца, јер му је био прави огаци највећи добротвор.

Уз Сломшека дао је словеначки народ у Штајерској и више других одличних мужева словенетву. Г. 1810 се родио близу Љутомера песник Станко Враз, идеални пропагатој) југословенског уједињења. Словеначка интелигенција оног времена, у Штајерској, у првоме реду свештенство, је одушевљено приањало уз Вра: ов Илиризам, али је коначно победила Прешернова струја у Крањској, услед чега нису већ онда Словенци примили хрватско-српског језика, него су развили свој језик до књижевног језика. Језично уједињење се није постигло, али је развитак властитог језик: имао ту добру страну да су народна свест и наобразба продрле у најшире слојеве народа. Штајерски Словенац је био и слависта др. Фрањо Миклошић, рођен 1813 близу Љутомеру. Он је истина за науку врло заслужан, али је на народно буђење. мање утицао. У своје време врло угледан историчар је био свештеник Даворин Грстењак, рођен 1817 код Св. Јурја на Шћавници (у Љутомерском котару). Међу

з У истоме крају је рођен знаменити картограф Косцен, родом Словенац а по сталежу свештеник.