Brastvo

130

је она ипак с огромним претенсијама пред Конференцију

Мира. Румунији није доста било да тражи Ердељ, Крижану, Марамуреш, Буковину, Бесарабију и Добруџу, где је, поред Румуна, толико много других етничких елемената, него је подигла претенсије и на читав Банат, желећи доћи испред самих београдских капија. Благодарећи Италији и француским симпатијама према »млађој латинској сестри«, Румунија је, одмах у почетку, нашла доста сигурно земљиште под ногама да је могла, с изгледима на успех, бранити своје претеране претенсије.

Краљевина Србија, бранећи своја права на западни српски део Баната, заједно с Темишварем, истицала је да Банат нити је чинио нити чини географску, економну и етничку заједницу. Српека теза, са економне тачке гледишта, бранила се тако, да је Банат, чије реке и железне пруге конвергирају ка Београду одн. Моравској долини, само продужење Моравске долине. Аграрни производи Баната упућени су природом у Моравску долину и горовите балљканске крајеве, сиромашне житом (Црна Гора, Босна и Херцеговина и Далмација), док је 'за Румунију, богату европску житницу, од мањега значаја аквизиција нове агрикултурне провинције. |

Са стратегијске тачке гледишта брањене су такођер српске претенсије на Банат. Србија би према великој Румунији најбоље била осигурана тако, ако би се граница повукла највишим висовима, другим речима ако би ишла старом границом између Крашовско-северинске и Хуњадске жупаније (Ердеља). Али, таква граница никако се не може помирити са етничким моментом, јер би Србија, добивши цео Банат, добила и 592.000 Румуна, који су скоро искључиви етнички елеменат у Крашовско-северинској жупанији. Због тога је Србија, водећи рачуна о етничком моменту, своје претенсије ограничила на равни део Баната, заједно с Темишварем. При том, она је означила своје будуће

границе према Румунима тако, да са севера и истока може ·

поуздано заштитити Београд односно Моравску долину.

Историјско-етнички разлози изнесени су такођер у одбрану наших претенсија на западни и централни део Баната. Истицало се да је тај део Баната географско про-. дужење српских земаља на југу, да је стари српски елеменат у Банату од ХУ века обновљен балканским српским елементом, и да је тај српски елеменат, у ХУШ веку, раз'вио цивилизацију српску и ударио темељ новој српској просвети и књижевности. Тај српски елеменат У Банату, оставши увек у додиру са својом браћом на Балкану, оживео је и унапредио просвету у новоствореној Србији. Румуни, пак, у Банату нови су дошљаци који нису имали никаква утицаја на своје санароднике у Влашкој и Молдавској.

И једна и друга страна подносиле су месецима аргујвад, благодарећи _ ~

менте у одбрану своје тезе. Румуни су, на

172