Brastvo

Ро 129

ских митрополијских статистичких спискова види се да су Румуни тек на почетку ХУШ века почели интенсивније да насељавају источни део тамишке жупаније, а током ХУШ века спуштају се они у равни део Баната. Неке румунске колоније'у занадном делу Баната датирају тек од почетка ХЕХ века. |

Цигани. Помињу се у Угарској као и на Балк. Полуострву, у ХИ веку. Царица Марија Терезија и њен син ЈосифИ предузели беху 1761, 1767 и 1783 мере да се Цигани стално "настане, али без успеха. Пред велики рат било је у Банату неколико хиљада Цигана, делом чергара а делом стално настањених.

Банатско питање на Конференцији Мира.

Краљевина Србија, почевши 1914 рат с Аустро-Угарском, обратила беше нарочиту пажњу Банату, може се рећи већу него и једној српској провинцији са изузетком Босне и Херцеговине. Али, и краљевина Румунија настојала је свом снагом да, поред Мрдеља и других области, придобије што више од плоднога Баната. Испрва су Румуни прилично били скромни у својим захтевима с погледом на Банат. Тако напр. једна званична румунска делегација донела је, у фебруару 1915, собом у Париз етнографску карту Баната, на којој је западни, равни део Баната признат био као покрајина српска. Краљевина Србија са своје стране, опет, поднела је, у јуну 1915, преко свога посланика у Букурешту, великим силама меморандум о Банату, бранећи на основу етнографских, стратегијских и скономских разлога своје претенсије на равни део Ђаната. Ну како су савезници много полагали на Румунију као на савезника у рату, вољни беху на све могуће уступке само да је придобију. Румунском министру председнику Ј. Браћану није се ула___зило у рат. Не могући отворено одбити, постављао је врло |. тешке услове, уверен да их Антанта апсолутно неће приУ мити. Али, Антанти је сваки нови савезник добро долазио. Тако је онда, 17 августа 1916, потписан био уговор с Ру___мунијом, чији 4 члан уступа Румунији читав Банат до Тисе. "Овај уговор, на који је пристала и Румунија, склопљен је

без знања српске владе. Ступање Румуније у рат поздрављено је било с великим одушевљењем. Али, полагане наде на Румунију не само да се ни мало нису оствариле, него је Румунија приморана била, после неславног ратовања, да приклони главу пред централним силама и прими тешке "услове мира. Тим је поменути уговор с Румунијом, од 17 "августа 1916, изгубио сваки значај, и велике силе на пари_ ској н роији нису о њему водиле рачуна.

Али, и ако је Румунија тако мало, управо ништа, до| ринела бржем свршавању великога светскога Рија. изашла

ђ

| ОБРАСТВО >: Арл МЕ | у