Brastvo

Х МТ БИМ 138

и Дуна-Фелдвари, али да данас тамо нема ниједне ерпске душе.3! У помињаном енглеском путопису из 1715 године каже се да у Тарноку живе Словаци и Срби (Зсјауасв апа Вавстап5). Срба је било у Тарноку и 1719 године, али их данас нема ниједнога.322 Године 1732 помињу се Срби иу Шошкуту, а данас их немалз3 Из једнога записника цркве Свете Велике Госпође у. Ковину из 1791 године забележио сам да је тада било по неколико Срба и у селима: Лацхазу, Сент-Ивану, Семиклошу, Георгију, Сабаду, Салашу, Филип-Салашу, Татаиру, Вечи и Гашу. У њима није било српске цркве, те су њихови српски домови филијално припадали нркви ковинској. Данас-"у њима нема ниједног Србина.

Ја сам био само у Сент-Андрији, Збегу, Помазу, Чобанцу, Калазу, Ковину и Ловри. У свима овим местима Срби чине незнатну мањину. Једини изузетак чини Ловра, у којој су готово чисти Срби: од 700 душа 656 су српске. Сент-Андрија са шест српских цркава, некадашња. резиденција српског патријарха, место у коме је била једна од најјачих српских општина, у коме је било једно од најзначајнијих средишта српскога живота, са јаком трговином и развијеним занатима и еснафима, са првом српском учитељском школом и тако даље,3“ данас је сведена на летњу столицу будимског владике, на српску основну школу, малу српску општину, читаоницу, библиотеку, српску земљорадничку задругу и певачко друштво «Јавор». Маџари и њихов режим учинили су своје! У Ковину сам се осећао као код самртника, који већ издише. Најстарија српска колонија, некада многобројна, богата и напредна са својом красном црквом, црквеном општином и школом, данас једва показује српске трагове. Ту истина има јон фамилија, које носе српска презимена, припадају православној вери и још се као осећају да су српске, али не знају ни речи српскога језика. Такав је случај са Вујићима, Јовановићима и многим даугим фамилијама. Стари Вујић, који је тада имао седамдесет и две године, није знао свој матерњи језик. Остојићи, Симићи и још неке. фамилије нису заборавили свој језик, чувају и нешто српских обичаја: месе колач за Божић, чесницу за Нову Годину, плету венце за

3 У ова четири села било је Срба 1867 године: у Чипу — 203, Бати — 368, Нантелији — 174, Дунафелдвару — 47 душа (Гласник 36, 10—11). и | 32 Гласник [| одељ., Ш, 209.

33 Гдасник 36, 14 и Гласник ИН одељ,, 17, 133.

5 Коста Руварац, Свети Андрија, путописна цртица (Скупљени Списи Косте Руварца, први део Н. Сад 1866, стр. 391—405); Јаша. Игњатовић, Сентандрија (Летопис Матице Српске 1884, књ. 89, стр.

е

Хеб па

-80—115); П. Ссофрић), Моменти из прошлости и садашњости вароши _

Сент-Андрије, Ниш 1903; Ј. Скерлић, Јаков Игњатовић, Београд 1904; Исти, Вечити Млаложења од Ј. Игњатовића, Београд 1910 (Предговор).

~