Brastvo

у

4

У

ма

139

Ивањ-дан, бацају их на кућу и вешају о капију, али већ и у кући говоре маџарски. Није далеко време кад сеу Српском Ковину, на Чепељском Острву код Будима, неће "чути српска реч. Слично је и у другим српским местима“ око Будима. Маџари су свуда били исти!

()' данашњем становништву у местима око Будима забележио сам врло мало. Време, које сам имао на расположењу, било је и сувише кратко. Оно што сам забележио

'саопштавам у даљим редовима са искреном жељом, да се

бар сад, у последњем моменту, нађе међу њима кога да побележи све што се још може забележити, да се бар успомена сачува на ове наше крајеве који су на белом хлебу.

Традиицја је о пореклу овога српског становништва већ готово угашена. Ја сам нашао врло мало људи, који су ми знали казати одакле су им се претци доселили. Из онога што сам забележио утврђује се да су дошли са врло разљичитих страна. У Помазу се, на пример, прича да су Петро-Марковићи, једна од највећих фамилија тога места, старином из Пожаревца. за друге се фамилије, из истог места, казује да су са Косова, из Црне Коре и других крајева ; али се за највећи број фамилија не зна одакле су. Слично је и са другим местима. Сва.су насељена са разних

"страна, а нека, изгледа, и у различита времена. Долазећи,

као што смо напред из историјских података видели, са врло широке територије, из читаве Српске Земље, они су са собом донели све разлике, које су међу њима постојале на староме земљишту : у језику, оделу, обичајима и традицији. На новоме земљишту настајало је истина преовлађивање онога што је било у већини или онога што је било најјаче или најбоље, али је и оно што је било малодројније, слабије и лошије оставило свога трага. И: ако је,

"временом и постепено, настало и слагање и стапање и

еливање, — шаренило, које је потицало из разлике у пореклу,

дуго се држало, па се и сад још распознаје. Оно се види

не само у разлици у становништву које живи у различитим местима, већ се распознаје велико шаренило становништва баш и у једном и истом месту. Покојни Скерлић је констатовао разлике у језику код људи, који су писали у Будиму у првој половини ХУШ века. Г. А. Белић је нашао чак 1909. годнне да су још и данас у језику у местима око Будима «као боје у калејдоскопу измешане језичне особине готово свих наших покрајина» Ја сам сличне _ разлике нашао у народним обичајима и народној традицији.

Обичаји се угпојединим српским местима око Будима "битно разликују. Док се у Ловри, на пример, за Славу не меси колач, али се носе у цркву свећа, тамњан и зејтин

85 А. Белић, Нелал а белешке са екскурзије по околини Бу-

жима. и они (Босанска Вила 1910, стр. 68—69). о