Brastvo

142 |

(Збег,

20-У1-1909).

39 Ова је песма белсжена од речи до речи, па су и ова два стиха | овако забележена. А

ЕЈ ОИ а 2

с ба + а

'Лаане воде и рујнога вина, Да напојим себе и коњица, Покрај коња сивога сокола!» Ал' беседи вила Равилојла: «Богом тебе, Краљевићу Марко, Ти не куни ову гору чарну, Кад у гори 'ладне воде има. 'Ладне воде и 'лађана 'лада, И ти сврћи сас лева на-десно, Па ћеш наћи бунар воде ладне, Воде ладне И 'лађана "лада, Крај бунара вила је заспала, Ал' полако, да те не опази, Ако ли те, јуначе, опази, Ти се јунак главе нанет нећеш.» Марко сврће сас лева на десно, Па је нашб бунар воде ладне, Крај бунара вила је заспала, Па полако није г' опазила. Напојио себе и коњица, Покрај себе сивога сокола. Па он бега кроз гору зелену. Ал се вила фришко пробудила, Она бега кроз гору зелену: «Стан', постани, Краљевићу Марко. Стан“, постани, утећи ми нећеш, Да ми платиш за водицу ладну!» Марко с' маша за свилне џепове, Те он вади гроше и дукате. Ал' се вила гротом насмејала: «Богом тебе, Краљевићу Марко, Кад би виле благо узимале, Сву би гору златом позлатиле, И врове бисером китиле; јеће виле ово узимаду: Од.јунака оба ока чарна, Од коњица све четири ноге». Кад је Марко речи саслушао: «Богом тебе, вило Равилојло, Да погледам горе на небеса, Где се бије сунце и месече!» Па погледа горе у небеса, И подвикну вилу Загоркињу. Вила њему проговара: «Мани се гује од појаса.3%» Трже Марко сабљу од појаса, Па осече Равилојли главу. Паде глава на зелену траву. Јоште глава мртва проговара: «Што ме јунак преварио није, Кано јунак Краљевићу Марко.» Од Марије Шаин, родом из Збега, старе око 65 год.

2 Над шумом се црн облак навлачи, Из облака. црна књига паде. | а