Brastvo

у >; ј

“

бе. аај И 11

— 0] додоло, додоло, Шта би требало2

— Једна канта водице И од Бога росице !

Из сваке куће изиђе понеко и полије додолу водом из канте. ;

Сеље. — У Сент-Андрији се на Чисти Понедељак жене скупљају па у гомилама иду једна другој на сеље (посело) и часте се. Тога се дана још не пости, већ се почисти (поједе) што' је остало. од Поклада. У уторак се тек посте судови.

(Сент-Андрија, 18. јуна 1909).

Свећење марве. — У Збегу на Свету Петку, а у Ловри на појутарје Велике Госпођине обичај је да се свепти марва. После Службе Божје сељаци истерају сву марву код крста.3 Сваки понесе од куће чашу или шољу соли иу њу пободе и запали воштану свећу. Свештеник освети водицу и покропи сву марву. У Ловри се тога дана сељаци и госте, а у Збегу нема гошћења.

(Збег, 20. јуна 1909), .

(Све што сам рекао о разноликости народних обичаја вреди и за народну поезију у српским местима око Будима. Она је различита у појединим местима и по језику и по предмету певања. За неке песме, које сам забележио у једноме месту, питао сам, да ли су познате у другима, на сам добио негативне одговоре. Епских песама нема, о њима је ишчезао и сваки спомен. Од песама, које сам забележио, има и лепих, али је већина слабих, безначајних; обично су то ирошке песме многих наших пречанских села. Све песме нису ни исте старине. Неке су, како ми се чини, старе, донесене још за време досељавања становништва (под бр. 1—4), неке су створене на тамошњем земљишту, или негде преко, па дотле донесене, усмено или књигама (под бр. 5—/), а неке чак овамо на југу, па на исти начин донесене (под бр. 8). Најслабије су оне, које су постале тамо или негде јужније у Угарској.

ђЕ

Гором језди Краљевићу Марко, Гором језди па гором беседи, Па он куне ову гору чарну: «Бог убио тебе, горо чарна, К Што у теби 'ладне воде нема, Е 4 % 38 У сваком селу има на средини по један: крст. У Ловри је један у селу, а један у пољу. Код овог другог излазе сељаци о Ђур-

__ђеву Дану, кад носе литију.

Бог | 4