Brastvo

144

Скочила је. да се дави, За живот не мари. Отац даје стотину,

Да изваде Софију,

А маћија три хиљаде, Да је не изваде.

(Чобанац, 21-У1-1909).

Уа Ала бара удара, Цура гуске украла, Украла је па се жури, Јуре је пандури. (Чобанац, 21-У1-1909).

8.

Расло ми је бадем дрво Танко високо,

Под њим лежи Хајдук Вељко С лепом девојком, итд.

(Збег, 20-У1-1909).

" Сент-Андрији сам забележио и три народне клетве, у с И се помиње горска : «Хиљада те горских | ухватило!» «Иди до за ке!» «Све нек иде до горске!»

У Збегу су до пре 40 година свирали гајдаши и уз гајде се играло. Тако је било и по другим местима. Понекад се играло и само уг песму, или уз песму и гајде. Данас гајда више нема. Од игара познате су:

„Љесе, којим се увек почињала игра. Играли су га само мушки, ухвативши се за рамена.

Коло. Мтрали су га и мушки и менски заједно.

Кетеуше. Играо га је један момак са једном или двема девојкама. Уз кетеуше се певала и песма:

Сека Нела воду нела, Над водом се надвидела: Све би Турке премамила, И турскога скелеџију, Који мери на риф чоју!

Маџарац. Играло га је у двоје: мушко и женско. Даље су игре биле: паркала и сакајто. Народно се одело већ одавна изгубило. У Збегу само

__ још старије жене носе, и то само свецем, сервијанку од.

вунене материје, опточену чипком и са два дугмета позади. Раније су жене носиле убрадач, који се китио седефском иглом и перјем код ува. Сад се све убразују најрбичтје црном марамом.

а ж

ме

чак

лику

СР

4 6