Brastvo

145

То су кратка прошлост и непотпуне белешке о нашем народу у Будиму и његовој околини. Оне су врло жалосне, али и врло инструктивне. У туђини се лако пропада. Многе гране нашега народнога стабла разасуле су се ван ограда наше државе, те су у великој опаспости. Хоће ли оне тамо пропасти, или ће се одржати, остати свеже, цветати, мирисати и доносити нашега плода, зависи и од јачине и свежине нашега главнога народнога стабла. Оно треба да буде

јако и свеже, па ће се његове гране, ма на коју страну

биле пружене, и одржавати и успешно одбијати сваку опасност. Наше главно народно стабло је у нашим рукама, ми смо његови господари. Од нас зависи оно читаво и сви његови огранци, ма где се налазили.

Тих. Р. Ђорђевић

__БРАСТВО =“ | пир РАИ НИ