Brastvo

“ 147

њивост западне Европе, нарочито Аустрије, Енглеске и · Француске.3 С тога, у колико су више намере Русије на "Балкану и Истоку постајале очигледније и остварљивије, у / толико су се три поменуте силе све више солидарисале у

акцији противу Русије.ч

Под таквим околностима изродила се, почетком друге половине ХЕХ столећа, највећа криза у Источном питању свих временаз и највећи рат у ХЈА стодећу.6б

Под изговором за веру православну, Русија се иу ово доба борила за територије Турске Царевине, за Балкан

и Малу Азију. А под изговором за одржање европске и

светске равнотеже и очување европскога мира, поменуте

европске силе одржавале су интегритет Турске Царевине; = у ствари браниле су своје властите интересе.7 С изразитијом тежњом за децентрализацијом Турске

у политичком и духовном погледу у ово доба,8 Русија се

све више враћа својој концепцији Кучук-кајнраџијскога

уговора мира и реформама које су биле обећане на Једренском миру.) И ако у ствари с мало вере, формално са

доста оптимизма у могућност реформисања Турске, а у

главноме с тежњом да се Русији избије из руку главно

средство противу Турске,л9 поменуте европске силе прихватиле су програм Русије и инсистирале на Порти, да се прошире реформе у Турској; да се хришћанима у Турској _ даде «више равноправности», да се слободе за хришћане

у Турској даду на много широј основици но што су биле

оне које су биле обећане Ђулханским хатишерифом 1889. г. · На захтев поменутих европских сила, султан Меџид октро-

исао је хатихумајун, који је примљен на Париском Кон-.

гресу 1856 год. Хришћанима у Турској обећана су

3 Јов. Рисшић, Спољашњи одношаји Србије е!с. Београд 1896 1 82. 152. — (С. Жигарев, у пом. д. П 40 4 ЕМ. сопгаоп, Нзготте ди Сопггез де Рагз5. Рагј5 1857, 545. — Б. Деншон, М. А, Кристијани у Турској еге. Нови Сад 1864, 10, 113. 5 јов. Рисшић, Спољ. одн. | 82. - 6 Олаша Е, Та Опезпоп ФОпеп! егс. Раг15 1905, и др. ТЕ. Егећтапп, Те Вегогшеп адез Озтаттвзећеп Кезсћез сте. Вегип 144, 145. Метотеп Аез Вагоп Вгиск ејс. Гетрхла 1877, 70—71. ПУЖ Когсаде, у пом. д. 287-—289, 290. — В. Деншон, Кристијани... 10, 103. 8 С. Жигарев, у пом. д. П 51. г Мет. Вагоп Вгиск екс. 73. — С. „Кигарев у пом д. П 45. ј: 70 Види Андрашијеву и Солзберијеву изјаву о реформама, познате у иеторијској литератури. п Б. боџпгаоп, у пом. д. 376, 533. Е. Еећтапп, Бле Кејогтеп __ еће. ВегИп 1858, 76. — Јов. Рисшић, Дипломатска историја егс. Београд 1896. 114 и даље. — «Заступници Француске, Енглеске и Аустри__је, са Али пашом и Фуад пашом, израдили су хатихумајуп, који је _ био објављен 10. фебруара 1856. на Париском Конгресу». _. | У главном, садржина хатихумајуна ова је: Обнавља (Султан) _и проширује права својих поданика без разлике вере и стања у диљу, да се постигне стање ствари које доликује достојанству (њег