Brastvo

ње

148

већа права но што су их дотле имали по обећаном и обна-

“

родованом Ћ. хатишерифу,2 а да би Турска била заштићена од Русије и од самих њених хришћана, уведена је у концерат европских држава.13

Као да највише с тога што је била побеђена у последњем рату, Русија је све више настојавала да се ре-

гове) државе и положају који она заузима међу цивилизованим нацијама. (Султан) жели да повећа благостање и унутрашњи напредак; да усрећи (своје) поданике који су му једнаки и сви подједнако драги; да обезбеди средства с помоћу којих би, с дана на дан, расло благостање (његове) Царевине,... осигурање мира свима поданицима без разлике класа и вера; безбедност личности и њихових имања и очување њихове среће... Зајемчавају се све привилегије и Реприј косновености духовне ађ аппсо; потврђују се права која су дотл/

била дата патрилрсима и владикама хришћ. вере од стране султана Махмуда ПН и његових следбеника: утврђују се формалности заклетве, таксе владичке и свештеничке, оне о добрима хришћ. свештеника; о скупштини и заштити општина верских и о мешовитом Вишем Савету; о слободи зидања цркава и школа; о пуној слободи вршења вероисповести, ма какве и ма које. Да се не прави у администрацији разлика по вери и народности; предвиђају се мере противу употребе увредљивих назива за поједине вере (фаури). Да нико не може бити приморан да мења веру; ла свако има једнако право на школовање у држ. школама и на државну службу према

својим способностима и по испуњењу услова ; да свако може отво- -

рити школе, само би био под суверенством једне врсте мешовитог просветног савета. Установљавају се мешовити судови за све трговачке иступне и преступне предмете. Свачији — без разлике вере — исказ пред судом биће једнако примљен и код свих мешовитих судова. О наслеђу могу хришћ. поданици растрављати код Патриаршије и њених органа. Кривични, полицијски и трговачки законици и правило поступка, који се имају примењивати у мешовитим судовима кодифицираће се што је могуће пре и преводиће се, и објавиће се на свима језицима који се у Царевини говоре. О даванији и мерама телесне казне — све што би наличило на мучење биће радикално укинуто и преступљења у том погледу биће према Кривичном Законику строго кажњене оне власти, које су их наредиле и агенти који су их извршили. · Казамати и полиција ће бити изнова организовани, да би се мирним грађанима Царства дала најјача гарантија безбедности у погледу њихове личности и њихове имаовине. Војна обавеза биће за све једнака. Зајемчава се и право хришћана на чинове у војсци. Спровешће се реформа избора верских општина. И странцима се допушта притежавање непокретности у Царевини. Свима се представницима власти забрањује да буду такмичари на лицитацијама закупа добара и десетка... Донеће се "закон противу подмићивања, глобљења и злоупотреба и биће подједнако примењен на све поданике, ма каквој они класи припадали и ма у каквој служби били. Да се ове одредбе и жеље султанове објаве ферманом... у свима крајевима Царевине и предузети мере да оне буду и извршене са највећом тачношћу...» (Види; Е. бопгаоп, Назгојте ди Сопогез ејс. 551 и даље. А: Зсћоројј, ће тегогтез еј [а ргогеспоп Аез сћгенеп5 ес. Раг15 1904, 48 и даље. Разрађен, коментарисан А АЕ. хатихумајуна налазу се у делу |. Егећтапп-а, Рле Кегогтеп егс. 204,349. В. Деншон, К ристијани. 03:

12 КЕ. М. бопгаоп, у пом. д. 28. 137. Рисшић, Дипл. Ист. 1:15. Опште мишљење у Европи још

овога доба било је да је и тај султанов акт само. Мроа, слово на_

" харшији. — Е. бопгаоп У пом д. 932, 3 и др.

1 "Е .% пе И