Brastvo

рист Хришћана у Турској. Априла 1869. руски вицекан-_

целар, кнез Горчаков, позвао је к себи посланике великих сила, да заједно испитају тешко и мучно стање хришћана у Турској, гарочито оних у Румелији, Босни и Бугарској, и да потраже по том начин и пут, да се хришћанима олакшла...32 А маја исте године, пустио је кнез Горчаков циркулар европским кабинетима, у коме је тражио да се сазове конференција, која би заједничком анкетом испитала и поправила стање хришћана у Турској, — На наваљивање Енглеске у јасном циљу, султан је поново позвао за Великог везира Кибризли Мехмед пашу и упутио га у севернозападне области Царевине, — ставивши му у задатак да сам извиди злоупотребе власти које је руска влада била изнела - пред Европу у пространом свом меморандуму, и да Порти поднесе предлог: на који би се још начин могло помоћи хришћанима и «какве у ствари реформе треба дати Царевини».3: управитељ у више места у Царевини и свуда се одликовао. Године 1846. био је гувернер Јарусалима. Он је умирио“. Хаџран. За владе Кнеза Александра Карађорђевића, једно доба, био је «везир београдски». По Рашид беју (Историја чудноватих догађаја егс Споменик Срп. Краљ. Академије ХХЈ, стр. 76—79.), КМП. се у Београду израдио за великог противника српског. Непажњом српскихх политичара, у Београду се он упознао са илановима Кнеза Милоша и Михајла, који су у то доба били у изгнанству. Док је у Београду био везир (1848.), покушавао је да Кнеза Милоша навуче на танак лед, али није успео. На молбу Српске владе и Српскога Народа, КМП. је уклоњен из Београда на интервенцију руске владе. У Београду је он оставио рђаву успомену. 'Кад год је био Велики везир, мислиманској сиротињи у Београду слао је по 100.000 гр. год. помоћи. За турске прилике, иу оно доба, био је врло образован Тур„чин. Говорио је неколико европских језика и служио у дипломатији. Између осталога, био је посланик у Лон; дону. До Род. 1859., у више прилика је био министар, а једном и велики везир. Уживао је репутацију честита и чврста карактера турског великодостојника а био је прек и нагао. Што је за нас овде значајно, био је председник комисије за Танзимат. По политичким својим убеђењима нагињао је ондашњим Младо-шурцима; важио је као ру софил а у питању унутрашњих рефорама у Царству био је противу подражавања и копирања европских институција, и је реформе које би ис тицале

из саме Турске. При свем лом, КМП. је, за владе Абдула Азиза, оборила младотурска група. — Јов. редни Спољ. Одн. НИ. стр. 379. Мајеров Лексикон код имена Киоризли; — Џевдед, Долатак Историје

Турске. — Срб. Нов, од 27. окт. 1859; од 3. јуна 1860. и у др. бројевима 1859.

32 Те У-!е Аутеа ае (бахгоп, Миззићпапз еј сћгепеп5 егс. 1294. Горчаков »ргепа пп реп ћапџЕ ауес 1е5 гергезеп(ет5 де ршвзвапсев« и »сез| Та ргеппеге [01 Фери! Ја зиегге де Стипес дие ја Киззе гергепа Та рагоје...» »Прошло је време обманама, говорио је руски в. канцелар ; свако затезање, свако одгађање донело је собом озбиљних

незгода» (Јов. Рисшић, Дипл, Истор. еге. 1. 16.) . 33 А. Зсћороћ, у пом. д, 76—82 — Депеша кнеза Горчакова

амбасадору у Паризу и његов циркулар заступницима Русије. — 2086. Ристић, Дипл, Истор. еге. 16.

за В. Деншон, Кристијани, 6 и на др. местима. Са Горчаковом је г.

ишао и један део јавнога европскога мњења (Срб. Нов. од 12] Јуда. Ме

ел