Brastvo

159

Од стране Порте, и ово су биле само форме, којима се она бранила и од својих протектора у ово доба. Шта је у ствари руководило султана да изашље свога Великог везира у «северо-западне области» Царевине, у ствари дуж границе Србије, видеће се из онога што ћемо даље изнети. Да престану за Турску судбоносни догађаји, који су се збивали дуж границе Србије; што пре подићи ауторитет султанским властима; ослободити мислимане грађане и Порту енергичних и одважних хришћанских првака, који су били под утицајем Србије и других хришћанских земаља на Балкану; показати хришћанима у тим областима да се реформе „разумеју онако како их разумеју мислимани и колико су потребне султанским властима; показати хришћанима да се ни аграрно питање неће решити по Танзимат-ихаириесу до краја; што више подржати и разбуктати сепаратизам између балканских хришћана; изнудити потписе хришћана у тим областима којима би се дезавуисала интервенција Русије за поправку тешкога стања хришћана у Турској итд. Ето тиме је Порта мислила да ће одвратити погледе својих хришћана од Србије и да ће раздувати онај дух што је вејао из Србије по свима српским и суседним јој земљама под Турцима. Извршење овога тешкога задатка пало је на Великога везира Кибризљи Мехмед пашу.35

За полазак В. в. у унутрашњост Царевине учињене су у Цариграду велике припреме. И саме те припреме виле су смишљене и срачунате, да се постигне главни задатак Портин. Сва румелијска војска стављена је била под команду В. в. И неки делови једренскога гарнизона били су упућени у Софију. Саму пратњу В. в. чинила је нарочита гарда, која је била, барем по ношњи, састављена из Тоски, Арбанаса из јужне Арбаније.3т: Велики везир био је и испраћен са свима церемонијама. Сви су га цариградски листови поздравили на овоме путу. — Да се што већи значај да путу В. в., Порта је била уредила шта треба, да пред

35 Агсћауе5 аулотан уис5 1861. П 220. Под утицајем ондашње бугарске пропагандске литературе, К. 7. Лгесек, безсћасћ!е дег Вијзагеп, 549, погрешно мисли да је В. в. ову инспекцију по Бугарској и Румелији предузео због бугарскога пишања које је у то доба већ било врло заоштрено. — На против, Велики везир је, где год је могао, био на страни Бугара. Бугари су били врло задовољни са В. в. на овоме путу. — У допису из Софије од 2. јула 1860 (Срб. Нов. од 16. јула 1860.), писали су Бугари о овоме: »Житељи у Бугарској с великом

радошћу и надежлом очекују и примају високог путника, в. везира

. 2... Судећи по извештајима из места, кроз која је прошгао, санов- .

ник се овај одликује просвећеним радом, правилношћу и особитом беспристрастношћу. Бугари у својим периодским издањима с благодарношћу јављају последице његовога извиђања...“

36 Џевдедов Додашак Историји Турске.....

37 По Џевдед-ефендији, сама гарда имала је 2000 људи!

Ре 75. 5 ћ