Brastvo

168

Шта је из таквога стања могло произићи јасно се још онда видело. Већ видно оцртане основне линије бугарске пропаганде поцртавала је сама Порта. У Пироту је и почела акција бугарске свите Великог Везира. Ту је, на граници Србије, и В. в. почео да развија систем држање Порте у националној борби Срба и Бугара, који се је, наших дана у Старој Србији и Маћедонији, био усавршио до крајње перфидности. Оно што је Великом Везиру најмање у надлежност спадало: оно је он прво у Пироту свршио. Прешав преко спахијскога и господарличког питања, као и да не постоје, игноришући преко 4000 тужаба хриштћ. становништва, В. в. се латио уређења црквених односа у Пироту. Баш због тога што је био врло добар пастир, и што је штитио права своје пастве, први је на жртвеник у Пироту био принесен митрополит Аншим. Од прокламовања Танзимат-и-хаириеа у Пиротској Области, митрополит Антим енергично се заузимао да се хришћанима права по томе акту и стварно признаду. Највише се Митрополит истакао противу повлађивања власти мислиманима у погледу закупнине десетка без кауције и то је највише и навукло на њега мржњу пиротских мислимана.% И кад је В. в. стигао у Пирот, први су митрополита тужили мислимани : да је неморалан. Тужбу противу митрополита Антима дигли су и неколико хришћана које је већ придобила за се бугарска организација. Да изгледа да је послушао своју бугарску свиту, В. в. дигао је из Порота митрополита Антима и упутио га у Цариград, под изговором да је од народа наплаћивао више таксе но што је законом (хатихумајуном) биле предвиђене.95

Поред митрополита Антима, В. в. протерао је из Пиротске области још 6 свештеника и 11 угледних првака из села. Није поштедео ни мирнога и честитога попа Констанција. Да покаже своју непристрасност, В. в. је с овим

з2 Агсћ. афрлот. егс. 227.

3 0 спахијском пишању и пишању о Господарлицима в. мало даље. — Агсћ. арлот. егс. 223; Срб. Новине од 16. јула 1860.

% К. Ј. Лгесек, безсћсћје АЧег:-Вшбагеп 549, назива митроп. Аншима «адекг гисбјове Ваасћођ. Види о митроп. Антиму Србске Новине од 4. авг. и од 10. окт. 1860. — На место митроп. Антима, Патриаршија је упутила у Пирот ПЏаршенија. Партеиије је био родом из Галичника, и по својим родитељима звао се Сшанишевски. Родитељи Партенија били се населили у Пирот пре доласка његова за митрополита. Партеније је био врло добро школован грчки, и држао је страну своме, Српском Народу. За његово се време боље подигли Дечански и Хилендарски метоси и српске су школе добиле јачи полет. Партеније је први увео да и женска деца иду у школу. Њега је затекла овде црквена борба између Словена и Васељенске Патриаршије. — К. Ј. Јгесек, безсћасћее дег Вшвзагеп, 550, погрешно бележи да је Партеније био из Дебра и да је био бугарски владика.

9 Агсћ. арлот. егс. 109.