Brastvo

169

честитим људима протерао у Једрене и пиротску највећу изелицу и зулумћара, спахију Грошана,96

Колико се В. в. ангажовао у Пироту за бугарску ствар јасно се види и из тога што је протерао у Димотику два хришћ. првака, који су хтели и радили, да се у цркви и школи одржи дотадашњи ред и да се не приме у школи бугарски уџбеници под видом напреднијег метода. То су били пиротски прваци Мали Риста Хаџи Јовановић и Борђе Кокало.97 Па ипак се јавно проносило по пиротском крају, да су два ова првака протерани с тога што су штуровали са Србијом и «радили да Србија дође и у Пирош.» Поред малог Ристе и Кокала, В. в. је протерао из, Пирота и Тошу Манчића трговца. Манчић је био окривљен што је издржавао тајдуке из Србије и хранио месне арамије. Манчић је био протеран у Видин. У Видину је Манчић и кости оставио.

На тужбу мислимана из Џирота да се више не може подносити, и да у оним крајевима хоће српску власт, В. в. је дозвао у Пирот и Аранђела Станојевића, трговца из Трна. И ако је сам В. в. саслушавао А. С., овога се пута (С. одбранио и спасао, и вратио се својој кући у Трн,

В. в. се толико ангажовао за нову, бугарску, струју у Пиротском крају, да су га сами пиротски мислимани, незнајући за вишу Портину политику, тужили самом султану, одмах по његовом одласку из Пирота.99

06 Зликовац овај вратио се у Пирот на недељу дана по одласку В. в. из Пирота!

97 Епископ '. Сава, описујући ми ове догађаје, писао ми јеи то да је «В. в. из Пироша два чорбаџије послао уџ сургун» и да је «и друге неке омање покреше учинио». — Као сви прави, јавни раденици на народном послу онога времена, и ова двојица, дотле богати људи, брзо су материално запали и сишли са позорнице народних нослова. — М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, 184. помиње у 1836. г. Ђ. Кокала.-Да ли је то био овај Б. Кокало кога је В. в. протерао из Пирота.

9 У Пироту се прича да се Ар. Станојевић овога пута спасао. Пиротски мислимани су говорили да је А. С. дао В. в. 2000 дуката да га пусти. Године 1863. нишки митесариф Мидхат паша упутио је у Трнски крај, Клисуру и др. места Белога Мемеда и овај је дотерао у Ниш 12 првака хришћана из овога краја. Међу том 12 био је и архимандрит Мисапло. Они су били окривљени за велеиздају. Велеиздаја се састојала у томе, што су «били у везами са Српском владом п шшо су радили да се и њихов крај споји са Србијом». Аранђед Станојевић се и овога пута спасао и отишао у Цариград и с помоћу патриарха Јокима ослободио и ону једанаесторицу. Софијски валија Махзар паша и нишки митесариф Али Риза паша, поново су, за време устанка у Херцеговини, затворили Аранћела Станојевића и старали се да утврде да је стајао у вези са Српском владом. У друштву са пиротским митасарифом, Јорданча-пашом, А. Станојевић је, 1877. и 1878., велике услуге учинио српској војсци и српској ствари.

99 Због тога што је В. в., релативно брзо, завршио своју инспекцију у Пироту, у Пиротском крају се одржавало мишљење да га