Brastvo

170 '

Почев од Пирота, В. в. је на целом свом путу издавао своје наредбе и пресуде на турском и бугарском језику.

И из Пирота је ЈВ. в. понео писмене доказе о томе да није у Пироту стање хришћана онакво како га представља руска влада.10 Једна од изнуђених народних представака, и ако доцнијега датума,0! која доста јасно црта ово стање у Пиротској околини, налази се у нашој Државној Архиви, у одељку Нишка Мишрополија,102

Из Пирота је Велики везир дошао у Ниш 21. Јула оне године. С тога што је у оно доба ужа Нишка Област била главна капија кроз коју је струјио утицај Србије у Турску, и што је била главни извор из кога су се преносили покрети Српскога Народа на тим странама Царевине, В. в. је највише -вешала подигао по овој области и највише овуда посејао пустош и смрт.10а |

И ако главно административно средиште Турске на граници Србије; и ако седиште највећега гарнизона у Румелији, по тежњи целокупне турске управе и по трговачком промету, на први поглед и интернационилизиран, — |Ниш је, у националном погледу, остао верно огледало и јак одјек своје чисто српске једноставне и компактне масе српскога живља у својој пространој области. — Као пиротска и друге на југу и истоку од Нишке, ји Нишка ужа област је, по насељу своме, била чисто српска област. И ако се настојавало да се вештачки денационализира, непрестан и све јачи притицај у сваком погледу крепкога, сеоскога становништва у град, у Нишу се стално обнављала и оживљавала животворна моћ српскога национализма. — Дуга и идеална тридесетогодишња борба Српскога Народа у Београдском и Видинском Пашалику за политичку слободу; од 1833. још ближа, и географски подеснија, граница према Србији :14 ред, сигурност благостање и друге околности у Србији још јаче су оживљавале овај иначе

је султан позвао по тужбама пиротских мислимана. Необавештене хришћанске масе остале су под утиском, да је султан променио В. в. по тужбама пиротских ви аи

100. Агећ. аумот. ејс. 225. Да се ове народне представке добију, · помогли су 5 Пироту и Би гари, који су били у свити В. в.

101 од-2. априла 1861. г.

102 Представкусуову потписали: «Боргп Павловић, Панша Нешин, Пенча Јовановић, Панајош Вељков, Сшанко Петров (Добри дол), Коста П. Кирин, Денко Милчић, Станко Танокожац, Кира Мишин, Калугеревали, Миша Клисурали, Таса Посптоловић». (Каза и варош Пирот).

13 Б. Ж. Сава, описујући ми ове догађаје и В. в: писао ми је: «У Нишу се садрезам показао прави звер, велики турски фанатик и хршћански крволок»

104 Бели Мемед је стално, у иронији, скретао пажњу народу у

~“

· Заплању на подесност границе на Пандиралу и Дервену (Ал. Јовановић, | 4 76 19 ТЕ

нат П. О значају Пандирала в.,и Сб орникљ ИЦ

> У лав

. 4 _ а а омањи, АЕ ата с ~ даће!

===> лазнвћоеј а и» + __

а и КОВ" ле „~