Brastvo

172

. ј . упућује и у Ниш свога повереника, Аврама Петронијевића, попечитеља министарства иностраних дела, да умири побуњенике.109 Многи угледни људи из Нишке Области бегају

у Србију. Народни покрет ове године противу турске уп-.

раве захватио је и Власотиначки крај.110

Из писама првака у Нишкој околини Кнезу Милошу види се, да су Турци онда многе виђене Србе побили; да су многе отерали у Малу Азију и много опљачкали српско становништво. И ове године су многи прваци отуда пребегли у Србију. Народ из Нишке околине и овога пута се обраћа Кнезу Милошу и моли га да га ослободи од Турака.

Ове године било је више крвавих сукоба између турске

војске и побуњенога народа у овој околини.1!!

Јачи од онога у 1835., покрет у Нишкој Области био је 1839., 1840. и 1841. г. Године 1839. био је јак покрет и У Власотиначком крају. Ово је други власотиначки покрет.112 И у овој години много је Срба пребегло у Србију. Онда је и породица коловође у Власотиначкој буни, Станка Бојаџије, бала протерана у Једрене.13 Покрет 1841. године претворио се у народни устанак. Тај покрет|је познат под именом Милојева Бунал= и Нишка Буна.115

бежан преко границе у нашу страну са својом стоком пребегла. Турски се војници, који су били у потери, вратили кућама. Српских војника има по Топоници. Вратили се од Јегунаца само старци и бабе. Турци поставили стражу од по 50 људи у Матејевцу и Каменици.» (Држ. Арх. — Кн. Канц.) — Априла 20. 1835. старешина Алекс. нахије јавља Кн. Милошу: «у Заплањским селима народ одрекао харачију и неће плаћати док се сви бегунци не врате» (Држ. Арх. Кн. Канц.). Окт. 23. 1835. старешина Алекс. нахије извештава Кн. Милоша да су се опет догодили немири у Нишкој околини и да су се Срби већ примирили. Турцису већ изишли на рад. Још се, међу тим, незна прави узрок буни. Старешина Алекс. нахије тражи од Кн, Милоша наређење: шта да ради. (Држ. Арх. — Кн. Канц.).

19 М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија 34, 47. На овом месту саопштено је и неколико докумената о овим догађајима.

по М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија 49; Тих. Р. Ђорђевић, Белешке о Власотинцу 5—8; Р. Т. Николић, Пољаница и Клисура егс. 14.

11 М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија 49 и даље.

па Тих. Р. Ђорђевић, Белешке о Власотинцу.

13 Тих. Р. Ђорђевић, Белешке о Власотинцу.

14 () Милојевој Буни већ су публикована нека документа; 06јављени су и записи о овоме догађају. Чува се и прокламација Кнеза Михајла од 10. априла 1841. на народ у Србији. — Тих. Р. Ђорђевић, Белешке о Власотинцу 6—9; — М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија 49—51. — Алпи Воце, Та Тигаше а'Еаогоре егс. 1 313—317; — К. Ј. „Лгесек, Сезсћ. дег Вибагеп, 9545.

5 И о Нишкој Буни има доста објављена материала. Најважнији, пак, део архиве о овој буни чува се у нашој Државној Архиви у одељку Нишка Буна. Само молба Српскога Народа из Ниша и околине има 38. Поред народских молаба има много извештаја држ. власти о овоме догађају. Најважнији и најпотпунији извештај је од 29. априла 1841. Нр. 34. што га је члан Совјета, полковник кавалерије Милеша Радојковаћ поднео мин. ин. дела Ђорђу Прошићу

а И

МУ ЕФ

. : > ! |