Brastvo

173

За овога покрета био је највећи додир народа из Нишке Области са Србијом и Српском владом. Нишка Буна изазвала је велики неред у оним странама Турскога Царства, и ко зна да ли се ова буна не би срећно завршила, да у Србији није онда беснела династичка борба. — За угушивање ове буне, Порта је била позвала у помоћ феудне паше из јужно-западних крајева. Зна се дајеу Ниш било дошло 6 паша са својим Арнаутима. У ствари било је свега, 6.000 Арнаут 4.116 Нишка Буна била је угушена још исте године. Српски Народ у Нишкој околини, и свуда куда су Арнаути прошли, много је настрадао. 117 Нарочито Власотинце је настрадало од Анаута. И онда је Власотинце било запаљено.18 До доласка В. в. у Ниш, Власотинце је се три пута дизало противу Турака и сва три пута је било паљено.119 Колико је народ у Нишкој Области полагао на ове покрете види се на легендама које се чувају и причају у пароду у Заплању о ко: ловођама ових покрета.10 А колико је у свима овим покретима била рука Кнеза Милоша и Кнеза Михајла, види се и по томе што се ни један од тих "покрета није могао стишати без интервенције Србије. Као што је све те покрете проузроковала Србија, Јо ИЦ је и стишавала. — У молбама народа из Нишке ожелине овога доба, српски је владалац »свешо-сриски влав кебу 15

И да не спомињемо, само се по себи ра: 7 +» да су ма сви ови покрети у Нишкој Области захватили у нан ско = ; пе "А · (Држ, Арх. — Мин. Ин. Дела.). О турском насиљу над С: тад ак ком, Пиротском, Лесковачком и Прокупачком крају сао тдо је нека документа Нил Попов, Србија и Русија... ТУ. 432. и 567 Аја Срешена Л, П., По новим крајевима. Београд 1879. с. (). а, даље

— Тих. Р. Ђорђевић, у у пом, д.; — М. Ђ. Милићевић Краљевина србија 20; = — Ст. М. Марић, Стојан Чавдар (Браство У1.). . 6 Према извештају старешине Алекс. нахије од 18. ебве 18. и још тих дана су «Арнаути дошли чак у Заплање и позивали и Србе да се дигну противу нових уредаба у Турској и плаћања данка. Паша нишки поручио Србима да отерају између себе те Арнауте ' — било их око 3000 — иначе и он ће делати из Ниша». — Послали Срби људе да питају сшарешину Алекспначког шта да раде. «Срби после дали цару и паши муазар да су ка раје и да се никад више на“ њ' подићи неће» (Држ.~ Арх, — . Канц.). — Др. Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Ст. Србија П 04.205. ит Према извештају старешине Алекс. нахије од 30. нов. 1841. «долазили су људи из Матајевца и других нишких села нарочито у карантин, да издрже да би могли ићи у Крагујевац и да моле Кнеза Михајла да их од турског зулума избави» (Држ. Арг. пр Ун. Дела).

18 Тих. Р.. Ђорђевић, Белешке егс. 5.

по М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија 116—117. |

120 (св. |М. Марић, Стојан Чавдар ејс. на пом. м.; — Алекса Васиљевић, Заборављени некролог егс. на пом. м.

11 У молбама народним из Нишке околине Клои Мижацту

_ со Арх. — Нишка Буна).