Brastvo

25

175

лентија, кога су, Турци, г. 1821, обесили на мосту на Нишави у Нишу.л2' После Мелентија дошао је у Ниш за Митрополита Глигорије, родом из села Кожнице у Трнском крају, а за овим је дошао још енергичнији митрополит Венедикт.!28

И нишки митрополити почели су се истицати и залагати за своју цркву и паству нарочито од прокламовања Ђулханског хатишерифа. — Још митрополит Григорије није допуштао да се хришћанке насилно мухамедане, А митрополит Венедикт показао је у томе необичну енергију. На супрот јаком противљењу мислимана, митрополит Венедикт успео је, г. 1847.; да се почне ударати у клепало и звечку, и осигурао је безбедност богослужењу и вршењу свакога црквеног обреда. Митрополит Венедикт енергично 'се мешао и у питање о Господарлицима и штитио је српску школу и књигу. Други после Венедикта енергичан митрополит у Нишу био је Јанићије. Он је дошао у Ниш 1850. г. Митрополит Јанићије се још енергичније ' држао у питању о Господарлицима. Због тога су га мислимани нишки и тужили Порти, и ова га је дигла из Ниша 1858; г,129

Међутим, све ове побројане околности, повољне за хришћане у Нишкој Области, изазивале су све већи притисак над хришћанима и од стране Портиних органа и од самих мислимана. Притисак и злоупотребе те у Нишкој О6ласти, и негативност обећаних рефорама испољиле су се највише у спахијском пишању и у ппшању о Господарлицима. Сложено ово питање добило је у Нишкој бит сн опште име «Госоподарлуци.»139 Као што су биле различите "побуде и тежње Русије и Турске за реформе у Турској тако исто су те реформе различито схватала два главна "елемента у Нишкој Области, хришђани и мислимани. С "тога се питање о реформама у овој области и заоштрило ДО крајности. А' нигде се'у Нишком Пашалику тако, као у ужој Нишкој Области, није показала противност у схватању рефорама. — Докле су хришћани, између осталога и под утицајем Србије, схватали реформе онако како су оне биле пројектоване и обнародоване, и тражили обећане слободе и материалне олакшице, дотле су мислимани, под заштитом Портиних власти, грчевито тежили да одрже

127 М. Б. Милићевић, Поменик 448 и даље. 125 Просветни Гласник 1921. св. за јануар «Школске и црквене

прилике у Нишу»; — М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија 34. М. Ђ. М. на пом. м. бележи да је Кнез Милош дао митроп. Глигорију 1600 дуката; — Т. П. Сшанковић, Глас Мишке Епархије УП ИоСтр- 314. : |

12 Види на пом. м у прим. 126.

19 () питању о Господарлицама у опште види Д- ра Милов. _ Спасића, Аграрни одношаји егс. — Гласник Срп. Уч. Дру сва књ. 71. 12: