Brastvo

становништво и у околним областима. Поред нишких, лесковачких и власотиначких крајева, тешко економско стање одвело је хришћане и из Врањског кајмакамлика у Цариград на суђење са господарима и чифлик-сахибијама.122 По извештају Капућехаје Србије у Цариграду. од 12. сепгембра 1846. године, и у Врањској околини било је припреме за устанак хришћана противу Турака. А да је Порта са својим органима стално држала на око и Врање, види се по проскипцији коју је извршила у Врању 1852. год. по којој су били жртва четири. српска првака у Врању.123

Због ових покрета у Нншком Пашалику, султанске власти у овим странама биле су стално на опрезу. Где год су могли, и кад год су могли, и власти и мислимани граЂани вршили су над Србима највећа _варварства. — Као прототип Портиних органа у ово доба у Нишком Пашалику познат је крсердар заплањски, Бели Мемед.124

Јак покрет у Нишкој Области био је 1858. г. И овај покрет је захватио Пиротски и Власотиначки ној И из“ овога покрета било је пуно бегунаца у Србији. Они су се често и обраћали Кнезу Михајлу с разним молбама. Једна од тих молаба је од 6. јуна 1961. а друга од 22. јуна исте године. Обе се молбе чувају у нашој Државној Архиви, у одељку Мин. Ин. Дела.

На културно-политичко подизање хришћанскога живља у Нишкој Области помагале су и црквено-школске прилике. Под тим повољним приликама још више је крепчао српски дух у овим странама. И школске и црквене прилике у овој области стваране су највише из Србије. — Кнез Милош је и прве српске учитеље упутио'у Ниш. Први учитељ из Србије дошао је у Ниш још 1827. године.125 (јвога учитеља

је и материално помагао Кнез Милош. Једном установљена

онако чврсто, српска школа није никада више у Нишу престала. Митрополити су долазили у Ниш из Цариграда. Али и они су били под сталном пажњом и пуном зависности од Србије. Сам начин на који је Кнез Милош решио питање о грчким владикама у Србији!26 улевао је нишким митрополитима велики респект према Србији и они су увек полагали на мишљење и оцену Српске владе о њима и њихову раду. Споменули смо нишкога митрополита Ме-

122 Д-р Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Ст. Србија П 117 и даље. 123 Јов, Хаџи Васпљевић, Четири српска гроба у Ћутаји (По-

"братимство 1).

14 ВидигБранково Коло П с. 6. — Славу год. 1892. и 1893.; А. ]. Приносциетс. одељ. Б. Мемед. — М.Ђ. Милићевић, Краљевина Србија егс. 52. 15 То је био Сппридон Јовановић из села Чакова у Бинату (В.

Просветни Гласник за год. 1921. св. за јануар, ЧШколске и црквене прилике у Нишу од 1827—1860. год.»).

126 Д-р Мих. Гаврпловић, Милош Обреновић, Ш, 497 и даље. с «6УЦ