Brastvo

249

га спустити у једно село где играју три ора, и «танчарка» у средњем ору је за Марка. Кад је Марко дошао у то село и потражио девојку у њеног оца, овај му је заискао много новаца и захтевао по сто двадесат сватова од три краља. Марко је одмах напунио своме будућем тасту «цела фљока» новаца, али се вратио «гајлелија», како ће скупити сватове. Ту му је бригу одмах одагнала његова мати, рекавши да му је један краљ «нунко», други краљ ујак, а трећи је краљ он сам.

о Берју се прича, како се Марко није никад одвајло од Јанкуле, који му је био «роднина», и од Секуле који му је био сестрић. Марко је узео Секулу онда, кад се овај бацио каменом, и расуо «девет мали» у неком граду.

О Марковом јунаштву у Сакулеву прича се ово: Турски

цар био је бацио једном Марка у тамницу. Ту је била «тушчера» и цар је мислио да Ће она Марка појести. Али је Марко имао нож за чизмом, па је гушчеру заклао, и њеним се месом хранио, — а царева слушкиња додавала му је хлеба. Три године доцније Муса Кесеџија заузме неко место у Азији. Цар се тада сети да би једино Марко могао изаћи Муси на мегдан, и зажали за њим. Царева слушкиња тада каже цару да је Марко још жив. Цар изведе Марка преда се, и упита га може ли ићи на Мусу. Марко му одговори да је много мршав, и да треба и они коњ да пију "вина и да једу. Кад се поткрепио, Марко је отишао те погубио Мусу, у коме је било «девет» срца.

Марко је био и досетљив, па се из опасности избављао и лукавством. О томе сеу Гугову (изнад Водена) прича ово: Турци су једном били опколили Марка у његовом калету. Марко тада направи «тапани на ветар» т. ј- удеси да ветар, дувајући, удара маљицама у тапане (бубњеве), — а он поткује коња наопако и побегне. Турци су, чујући бубњеве, мислили да Марко унутра «прави џумбусо». У том је нашла нека баба и казала Турцима, да је Марко побегао из калета још пре три године, а да су они тапани што се чују «на ветар». Турци онда уђу у кале, нађу израсло «трње», и виде да је све онако, као што им је баба била рекла.

Своју жену, која му није била верна, Марко је свирепо казнио. То сеу Церју прича овако: једном Марко није био дома, и жену и дете одведе му «Бело Проматарче» из Костура. Кад се Марко вратио «алајките» (слуге) рекну му, где је његова жена. Марко је питао три године за Бела и кад га је нашао, посекао га је «со колак сабја» (која се носила «у пазуа»), а своју жену спалио. — У Сакулеву се о томе истом прича овако: кад је једном Марко изишао из тамнице и дошао кући, видео је да му дома није жена («млада Марковица») и мушко дете од три до четири године. Марко чује да му је жену одвео «Коте Костурјанче», и ходао је три годуне распитајући овчаре и