Brastvo

250

друге људе за Кота. Једне вечери Марко, који је био пустио браду, дође случајно кући, у којој је живео Коте са Марковом женом, и замоли их да «спије». Они га приме на конак. Марковица је била родила дете са Котом, и баш је тада био дошао «Нунко» да крсти дете. Коте прво пита непознатог путника, свог госта, да ли зна што о Марку. Путник му одговорн да је Марко умро, да је он био на Марковој сахрани и да је тада, за покој душе, добио Марков јелек који још носи. Кад су се обредили вином, Марково је дете попило много вина. Марковица је нагрдила дете речима: «Марково колено да не останеш!» и Марко се по томе сасвим уверио где се налази. Маркова жена је изнела затим Маркову сабљу, коју нико није могао извући из корица, и дала је непознатом путнику да он огледа. Марко истргне своју сабљу, посече Кота и нунка и упита своју жену: воли ли да га служи или да му светли. Жена, која га позна, одговори му: «Велика је служба твоја!» и каже да хоће да му светли. Марко је онда спали «со асури и свећа».

Издајство Маркове жене и племенитост његове матере виде се из овог казивања: у Градобору (код Солуна) прича се, како је Марко живео у калету Женско (Аврет-хисар). Ту су га Турци опколили, и држали опкољеног три године. Марко је испадао из града на коњу и секао Турке. Једном се повратио «гајлелија», и мати га је запитала шта му је. Марко јој је на то рекао: «Јаз можем, и коњот може, и сабјата ми сече — ама Господ не ми поможе», и објашњујући ово, додао је, како се од два комада сваког Турчина, кога он пресече, стварају два Турчина. Његова мати, која је пржила рибе у тави (тигању) казала је да ће веровати томе казивању, ако рибе у тави заиграју. Кад су рибе, на те речи, саме заиграле, Маркова мати је рекла да ће Турци узети град и земљу. Марко онда поткује коња наопако и побегне на север, а Турци су по таквом трагу држали да је он са севера ишао на југ. Жена Маркова одмах поручи Турцима у писму, да са истока испале два топа на кале, и оно ће се срушити. Турци, који су три године тукли кале са запада и ништа му нису нахудили, ураде овако, продру у кале, и посеку Маркову мајку.

Али се Марко на мегданима служио и преваром, и због тога је био проклет и од једне своје жртве и од своје матере. У Шкрапарима (у костурској области) прича се, како је у Костуру седео краљ «Белче». Марко је мрзео овог краља, па га позове у Охрид, и ту га на превару пресече димискијом: пола краљева тела пало је на једну, а пола на другу страну коња. Краљ Белче, умирући, про-

клео је Марка да му се гроб не зна, — а гроб краља . Белча је, веле, у Охриду. — Марко је на превару погубио

«Дете Дукатинче». У Несраму (у костурској области)