Brastvo

СБ ; ,

271

Епархије био присаједињен автокефалној цркви Србије и припао Нишкој Епархији. За време распре између митрополита Михајла и министра просвете и црквених дела, влада је архим. Сави понудила епископску столицу, али

"он је одбио. У то време је архим. Сава био председник

Нишке Конзисторије. Једно доба био је председник и Ужичке Конзисторије, док није, јуна месеца године 1890., по повратку митрополита Михајла, посвећен за епископа Жичке Епархије, на коме је положају и остао све до своје смрти, 28. маја 1913. године.

Епископ Сава је и писао доста: Још као администратор Брањ. Епархије објавио је броширу: Садање несрешно стање џу Сш. Србији и Македонији. А у Браству П (1888.) објављен је његов опис Призрена. Осем овога написао је неколико брошира и велики број посланица. Сви његови написи и посланице прожмани су дубоком побожности и жарким родољубљем. Више но што је писао, Е. Сава је мно гима помагао да пишу, давајући им материал о прили-

кама у Српским земљама, које је сам доживео. Познијих

година живота, Е. Сава је био жива ризница о приликама у нашим земљама. Он је био сав свој живот посветио још неослобођеној браћи и за њих је онако неуморно радио више

· од 60 година — Као сви дечански монаси, и Е. Сава је

делио пијетет и љубав Српскога Народа према Св. Краљу. Колико је он осећао бол што су Високи Дечани били предати руским калуђерима на управу, види се из његова

телеграма што је упутио збору који је, 11. априла 1910. г.,

држао у Београду Народни Дечански Одбор Он јехи сам написао две брошире у којима је молио и преклињао да се В. Дечани што пре поврате Српскоме Народу.б

Све што је Е. Сави, иза дарежљиве његове руке преостало, све је завештао В. Дечанима. Завештање ово, под називом «Задужбина Саве Дечанца» чува. се у Задужбинском одељењу Министарства Просвете. Завешталац је изразио своју жељу да се задужбина његова преда В. Дечанима тек по изласку руских калуђера из В. Дечана и пошто се у манастир врати администрација на српском језику. Дотле, да се прилозима његове задужбине користи Пећска Патриаршија. А у В. Дечанима да се од прихода овога завештања издржава «Монашко-пољопривредна школа». Као о В. Дечанима, Е. Сава је по нешто завештао и многим другим установама: у Пећи, Новом Пазару, Призрену, Чачку и др. |

И онако тешко болестан, Е. Сава је, после ослобоЂења Ст. Србије и Маћедоније 1912. године, у дубоку јесен

5 Високи Дечани — Споменица Народу Српском ради обавештења. Београд 1910. 5 Дечани и Српски Народ [и П Београд 1905.

.