Brastvo
те године,и с великим напрезањем, пропутовао по Косову и Новопазарском Округу. У своме завичају, у Н. Пазару, К. Сава је и божју службу служио. На овоме АМАН путу поново се тешко разболео и 28. маја 1913. г. умро у својој резиденцији Чачку. И ако је желео да пе: сарањен у В. Дечанима, та му се жеља није могла испунити због рђавог саобраћаја и сарањен је у ман. Жичи.
Како се васпитао у скромности, побожности и схватању дужности у Високим Дечанима, такав је Епископ (ава остао до своје смрти. У сваком овом погледу, Сави Дечанцу није било равна ни међу његовим, висбкога положаја, друговима и браћи духовној. - По тим цртама
свога духа и карактера, Евископ Сава, за своје време,
стоји одмах поред митрополита Михајла. Слава, Епископу Жишком Сави!
Милослав П. Куртовић
члан утемељач Д. С. С.
Покојног М. П. Куртовића налазимо међу првим члановима утемељачима Друштва Св. Саве. Куртовић је г. 1894. био изабран и за члана Главног Одбора Друштва. ЗауЗИмМљИВ и вредан за све националне ствари, пок. Куртовић је доста помогао и Д. С. С. у извршењу његова задатка.
Куртовић се родио у Шапцу 1856. г. Учио је нижу пољопривредну школу и по свртетку те школе ступио у војску. И ако је био син богатих родитеља, он је остао у војсци и достигао до чина коњичкога капетана | кл. Једно доба, пок. Куртовић је био референт за коњарство у Министарству Народне Привреде и највећу је пажњу поклонио домаћем сточарству. Та љубав је и навела пок. Куртовића на велику мисао за образовање Кола Јахача у Србији. И што ми имамо данас пет Кола Јахача, највећа заслуга припада пок. Милославу П. Куртовићу.
Кад је у централи нашој за народне послове у Ст. Србији и Ма ћедонији овладала мисао да се у пом. крајевима развије пољопривреда, избор за консула у Скопљу пао је
на пок. Куртовића и он је био постављен за генерал, консула, 1897. г. НПок: Мо је у два маха био генерални консул у Скопљу. Године 1903. изродио се у Скопљу велики заплет и К консула Србије и онога Аустрије, и Куртовић је дефивитивно отишао у пензију и оболео је. И онако тешко болестан, пок. Куртовић се до последњег часа живота бавио народним пословима са највећом оданости и пожртвовањем. Куртовић је напрасно умро у Ковиљачи.
1. окт: 1913. Бог да му душу прости и вечан му помен,