Brastvo
83
рата пробудио је из дремежа и Шокце. Велики део од њих, крајем 1918 год., прокламовао је, заједно са Србима, своје спајање са краљевином Србијом.
Барања на Конференцији мира. С Барањом је на Конференцији мира одмах у почетку ишло веома тешко. Велике силе, имајући при рукама угарску државну статистику, а знајући мало или скоро нимало о римокатоличким Србима (Шокцима) ставиле су се на гледиште, да је Барања мађарски крај у коме Срби имају незнатну мањину. Експерти Краљевине Србије дали су се, већ раније,
"на посао да докажу нетачност и тенденциозност угарске званичне статистике.
На основу прибраних и објективно проверених података угарске државне статистике утврдиле су се ове несумњиве чињенице: 1) да су Мађари у местима, где не живе заједно са Србима или Немцима, стално у опадању, 2) да су Срби, непомешани са Мађарима, стално у прираштају и 3) да су Срби у местима, где живе помешани с Мађарима, стално у опадању а Мађари у наглом множењу. Одатле се несумњиво показало да је мађарска официјална статистика нетачна и да она број Мађара у Барањи огромно повећава на штету римокатоличких Срба (Шокаца).
На основу тачно проверених података, делегација Краљ. Србије утврдила је да број православних и рммокатоличких Срба у Барањи и Подравини износи на 77.415 душа. Том приликом предочено је представницима Антанте да ће, ако српске претензије у Барањи буду задовољене, број Србо"Хрвата који остају у смањеној Угарској, још увек износити 239.397 душа.
Поред статистичких и етничких, брањене су српске претензије и економским разлозима. Са наше стране исти-' цало се да је за нашу будућу државу од великога значаја саобраћај на Драви. Како је Драва пловна само у њеном доњем току, требаће врло много трошка да се она учини
"пловном и у њеном средњем току. Мађари, све када би и имали за то средстава, не би имали интереса да учине тако велике издатке, јер на обе обале Драве живе јужни Словени, а ниједна мађарска област нема непосредне користи од пловљења Дравом. За јужне Словене пак, регулисање Драве је од врло великог значаја, јер се уз Драву простиру
"читаве југословенске области као: Штајерска, Корушка,
· Међумурје, Хрватска Подравина, Славонија и Барања. За "производе ових крајева је пут Дравом до Дунава, а одатле
према Београду од животна интереса. Сем тога јужносло-
_венско становништво тих области има поседе на обе обале
_ Драве, а вароши на Драви, као: Бељак, Целовац, Марибор,
Вараждин и Осек трговачки су центри не само за ста-
_ новништво оне обале на којој оне леже, него средиште са-
Ки а е 6“