Bratstvo

нет дакјеосконноболно повскјемикане

ГОДИНА |. САРАЈЕВО, МАРТ 1925. БРОЈ 3.

Трновитом стазом,

Док се грех за грехом дозива кроз тмине, Грешници за Христа крст распећа тешу За Бога: љубави, правде и истине! —

И спремају жучи и оцта, за Њ, смешу...

И док укочена срца као сига,

Пилат немо прати како се пук дере,

И песнице стиска и гракну: „распни га!“,

Он, без саучешћа, грешне руке пере!

Успут псовке, поруг и крвничке шибе, Те Христос поруган на Голготу доспе, _ Да, док се радосно Фарисеји склибе:

За спас света своју крв невину проспе: Под теретом крста све лакши кораци..

С времена на време док олош пенулша, Христос благи поглед уоколо баци — | И у себи моли: за спас њиних душа...

Милун Јрагић.