Bratstvo

О

0 националном васпитању, |

(Св ршетак).

Њиховим путем морамо ићимнимиу погледу националног васпитања, Простор овога листа не дозвољава да се овдје потанко износи сав рад и све особине тога националног васпитања, које су онако живописно, чистим народним језиком, описане у нашим народним умотворенама. Али од најглавнијим цртама може се рећи: да сеу њима описују јуначка дјела наших славних предака, али да се износе и дивни примјери поштовања не само према родитељима него и према старијима уопће, описује се љубав братска и сестринска, истиче се поштовање ипажња снаха и заова једне према другој а и према родитељима њихових мужева и старијима уопће, описује се узајамна сношљивости љубав међу-_јетрвама и осталим члановима куће, набрајају серазна пожртвовања у савршеном 00= лику и то, не само према својим најближим, него и према народу своме и отаџбини =— према туђину.... па и према непријатељу.

Тај итакав дух националног васпитања имао је великог утицаја на наш народ, те се могао показати онако узвишеним и великим не само у свима приликама прошлог Балканског и Светског рата = него. и у свима тешким искушењима па иу самој страшној нашој народној Голготи. Дошавши у тијем ратовима, у додир са цијелијем свијетом почео је сада наш народ примати понеке и њихове особине. Добре требамо задржати =али лоше требамо што прије напустити.

Све оне наше добре особине, које су нас и досадакроз толике вијекове патњи и робовања — у животу одржавале те нам недале да клонемо и паднемо, требамо и надаље његовати по нашим кућама, а избјегавати све оне особине и мане, које су се показале као хрђавеи штетне. Нарочито нам је потребно баш сада, да код наше дјеце његујемо сношљивост што већу у многој прилици, а нарочито сношљивост вјерску, јер је то била лијепа особина нашега народа одувијек. „Брат је мио које вјере био, ако братски чини и поступа“ вели наш народ, а владика Раде у своме „Горском Вијенцу пјева:

„Не пита се, ко се како крсти, Но чија му крвца грије прси, , "Чије ла је задојило млијеко“. Љубав родитељска, а нарочито материнска, данас је тако велика, да својој дјеци много што допуштају, што се прије

рата никако не би допустило. Та превелика љубав не -

води добру, него пропасти свога рођеног дјетета. То и није љу-