Bratstvo
=
= 2 —
грађански рат. Тај завојевачки народ спречио је правилан етнографски преображај Балкана, и дао му нов смер колонизацијом Ислама. Оно што је Србији само од себе припадало, Турци су приграбили насилним путем. Али тај неправилни процес даје сталне рђаве последице, и, Турска ће на Балкану да доживи на крају крајева пропаст.
Дамјан Николић. бео
0 празницима и светитељима месеца. септембра.
1. Почетак црквене нове године. У црквеним књигама стоји: Начало индикта. Индикат је реч латинска и значи објава. У Римској Царевини су сваких 15 година прегледали становништво и обавештавали се о имању грађана ради разрезивања порезе. Индиктом се дакле називаше тај рок, после којега се скупљале дажбине, а после се. назва и цело време од 15 година, за које је вредио разрез ·- порезе. Хришћани су „том речју звали своју нову годину (види 1. јануар).
8. Рођење Богородице (Мала Госпојина). Родитељи пресвете Богородице беху Јоаким и Ана и живљаху у галилејском граду Назарету. Они беху већ остарили а не имаху деце; због тога су их сви прекоревали, јер срамота беше не имати деце. Они се мољаху Богу да им подари порода, и Бог се смилова и даде им кћер коју они назваше Маријом. Пресв. Дјева Марија је по оцу царскога рода а по матери архијерејскога. По речи= ма св. Јована Дамаскина »дан је Рођења Богородичина празник радостан за све, јер је Богородица зановила цео људски род«. У стихирама на јутрењу зове се Богородица »мати живота«, а за рођење Богородице се каже да је »начало нашего спасенија«. Тропар (глас 4.): »Гвоје рођење, Богородице Дјево, објави радост свој васељени, јер из тебе засја сунце правде наш Христос Бог који је разрушио клетву, дао нам благослови уништивши смрт даровао нам вечни живот«.
14. Дизање часног Крста (Крстов дан). Год. 326. око празника Пасхе св. царица Јелена, мати цара Константина, оде У Јерусалим. Тамо нађе часни Крст. Око Крста се искупила толика множина света, да свако не могаше приступити да га целива, а многи жељаху ма и само да га виде. Онда патријарх Макарије дигне Крст на високо место и покаже га народу. Установише и празник у славу тога исте године другога дана Пасхе. Сабор епископа у Цараграду 355. год. пренесе празник на 14. септ. и од тада га славе сви хришћани. На јутрењу