Bratstvo

— 270 —

Наступио је велики празник. Код цара пир. Де-

војчицу обукоше и метнуше јој огрлицу на врат. Али, огрлица се не блиста, не преливају се више бисерн зрна. Отац то запазио, па се ожалостио. — Мило моје дете, шта то значи: Зашто огрлица нема пређашњега сјајаг... Ти ниси чувала мој

поклон, за то се, ето, и покварило. У осталом, ова.

се несрећа може још поправити. Загладићемо огреботине, очистићемо мрље и огрлици ћемо дати пређашњи блесак, јер није још сасвим бисер искварен. Али ако се ти и даље тако непажљиво будеш односила према моме поклону, онда ће сасвим пропасти огрлица, У место“ ових огреботина биће рупе и мрље ће све ишарати ова зрна бисера, и сва ће лепота пропасти. — | –

Девојке, ви сте, разуме се, разумеле ову причу. Цар, то је Бог, а царева ћерка — наша душа, зрна

бисера, то су наше врлине, а мрље — наше мане. На.

зрну бисера, званом бравда, нашом кривицом, почиње

да напредује лаж, превара, лукавство; на љубави завист, гордост; на питомости и послушности —

трубо понашање, дрскост у речима и насртљивост у делу. Тако се поступно поквари и сва огрлица. О, девојке, чешће прегледајте засебно свако зрно бисера, да видите да ли су сва чиста, и да нема где мрље:!!

У Григориј Петров. (6559

_ Вера и национализам у Босни.

Поделом хришћанске цркве на источну и западну, Босна је дошла у положај интересне сфере обеју цркава. Рим је хтео преко Босне да продре у Рашку, а Цариград на запад. У Ебу. сврху, и са једне и са друге стране, убачена је опробана, страшна и активна мисионарска војска, која је кроз дуги низ година променљивом срећом оперисала, упућујући цео и духовни и душевни, понекад; и физички живот народни да се троши у тој борби.

Владари босански нису могли остајати равнодушни према. једном, овако крупном,.питању државном, и, они су заиста покушавали да га реше. Али, док су владари у Рашкој трез—

епа