Bratstvo

у

25

Љуби самоћу и ћутање.

У ћутању и миру побожна душа веома напредује, те проникне и оно, што је најскривеније у Светом Писму. У њој она нађе извор суза, којима се сваке ноћи купа и чисти; и у толико се боље сједини са својим Творцем, у колико удаљеније живи од хуке светске. Ко се одвоји од својих познаника и пријатеља, томе ће се приближити Бог са светим анђелима. Боље је бити повучен и старати се о својој души, него чинити чудеса а себе заборављати.

Тбћотаз5 од Кетр15-а. 66:90

Фреске српских задужбина.

У најстаријој епохи (крајем ХП. и ХШ. столећа) живопис је чисто византијски. На пример, неколико фресака Велике Цркве Студеничке Лавре и боље очуване фреске Ариљске цркве. У ХЛУ. столећу јављају се црте, које се обично називају „западним, талијанским“ утицајем, црте „ране ренесансе“, које су познате понајвише по делима талијанских прерафаелита, на пример у фрескама Милутинових цркава. Али је врло тешко решити, да ли су сеу Србији или у. Италији пре потавиле ове црте. Оне се јављају у исто време и у Србији и у Италији.

Желили би, да се византијски живопис много

"више проучава, да се научна специјална испитивања

византијског живописа проуче са испитивањима талијанског живописа. Византијски а тако исто и славено-византијски живопис није се издавао тако раскошно као Пелин ои Требало би га издати, свакако, у бојама.

Развитнк „западног“ утицаја примећује се у живопису: Краљевске Студеничке Цркве (1314. г.), Раваничке пркве (1380. г.), Манасијске (1407. г.) Љубостињске (1389.—1425. г.), Каленичке (пре 1427. Г.) и НПрачке (09 о

# П. Покришкин: »Правосл. церковнаја архитекнура ХИ — ХМ. стол.« у Српској Краљевини.