Bratstvo

имали погрешно вучје суђење, на име, да се злочином постиже добро: и да је скок преко провале најсигурнији пут на до"бру. Велика Азија са ужасом је гледала, шта раде људи и народи еврспски, чија је плен АИ заснована на духу победонсеног Јагњета Божјег. |

(Сада када се толико говори о миру и доброј вољи међу људима, ми не можемо а да не погледамо на главни чин дра= ме људске, који се одиграо у Палестини пре 19 столећа, чин који је остао типичан за, сва колена и сва времена будућа. Човечанство има да изабере или дух вукова, који су гонили Јагње Божје, или дух тога самога Јагњета. Изабере ли човечанство вучји дух Ирода, Кајафа и Џилата, изабрало је в = чити рат; ивабере ли пак дух Јагњета Божјег, изабрало је вечити мир. Пред нама су два симболи, која су речитија од сваке речи: римски симбол вука и хришћански симбол јагњета. Једно или друго,

Проста прича охридска о вуку и јагњету садржи у себи једну моралну истину, која има универзално значење.

»Врсме«. Николај; Епископ Охридски.

Лепта сиромашне удовице.

Излазећи једном Исус са ученицима из храма, седе у притвор и посматраше, како богомољци метаху своје прилоге у ризницу Божју. Богаташи су метали много. Шјакама· су сипали злато и сребро. На послетку приђе и једна сирота удовица. Стидећи се своје сиромашне хаљине и ништавне жртве, 60јажљиво приђе ризници и спусти две лепте. Питала се, шта то вреди» Зар се и за то може што да купи 2 За две лепте (паре) не може се на дувару храму ни извештали камичак да промени, ни свећа да запали, не може се ни зрно тамјана за кадионицу, ни зејтина за кандило да купи. Па ипак, Исус не само да је жртву сироте удовице запазио, него јеи високо одликовао над жртвама богаташким. Показу-

јући ученицима јадну жену рече им: „Заиста вам.

кажем, ова сиромашма удовица метну више од свију, јер сви ови метнуше у прилог Богу, од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше“. (Лука ХХ!—43—4).

га