Bratstvo

Хришћанка

Модерна је жена већ одавно осећала да. јој недостаје муш= ког елемента снаге, дошљедности и духовности; у њој је сакривена анима христиана, која ју је терала према свестраном развитку и ослобођењу од ограничености, Али се модерна, жена, следећи ову потребу осећања, изгубила у многим заблудама. Мислила је да човеку постане другарица, да ју сматра равноправном, док је стварно постала нешто средње и полубиће, коме фали целина, која се може поштовати и чија се равноправност може доказати. Мислила, је продрети у мушка занимања, да извојшти духовну раноправност, у ствари су мушка занимања продрла у женски свест и жену потпуно подвргла мушким методама рада и васпитања. Модерна се жена одала политици да и тамо донесе женски глас за њихово право, а, уместо тога је од страсти живота масе, још јаче из равнотеже избачена, и лишила културу оног великог учинка. против суровљења душа кроз политику.

И Хришћанство иде за равноправношћу жене, за изједначење спола, али на сасвим други начин, него је немоћни, тамо амо лутајући и из једне једностраности у другу падајући модерни човек покушао. Хришћанство оплођава сваки од оба спола шредностима другог, али тако, да се надареност и особина не губи него удубљује и појачава. Хришћанство је У души човека пробудило вечно-женски елеменат саучешћа, и тиме створило витештво, које човека чини човечнијим тиме што га, је кров велику дисциплину љубави укротило. Хришћанство је пробудило у души жене вечно-мушки елеменат, али. не, да начини мушкобану, него да жени да мушку срчаност, да буде сасвим другачија него човек, тако као што вели Аугустин ва.своју матер: »Нежна жена, али мушка у својој. вери«. Хришћанство је самоистицање и самоодрицање на нови начин уједињено, али не, да је једно кроз друго овлабило, нето тим што је дух несаломљиве снаге у самоодрицање довело и тамо произвело непоколебиво самоодрицање, оно је хероизам, који се само на бојном пољу показивао, пренело у љубав и тамо створило херојску љубав, оно је спојило најјаче

са најнежнијим, оно је љубав са свет-надвладајућом вољом са.

ставило и тиме донело у живот свет-надвладајућу љубав. Из оваког споја досада. растављених својстава нарасли бу велики карактери жена, оне мученице, које су са дивниом сиру рношћу ишле у смрт: у кораку хришћанства мученица одзвања одлучни корак римских легија — овде се најфиније са доследношћу превирања смрти и оддучношћу епојило.

(Све задаће жене треба просуђивати од овог утинка хришћанства и идеала жене. „кена бе бити равноправна мужу

. | | |