Bratstvo
5
госећања које та лица проживљавају. У живошисним споменицима, који су "поникли "до почетка 13. века све досад није био познат ни један случај _ где би се овеособине могле шосматрати, јер су оне сматране за нешто са свим ново што кајражтерише ново време, време раввитка у Евроши хумаши- · тарних идеја и њиховог огледања у уметности. Међутим. откриће фресака нереског манастира Оветот Пантелејмона, |. близу Окошпља, које се фреске са потпуном тачношћу могу штришисати го-. - дини 1164., — мења из корна ово мишљење. Овде, у времену када још не "може бити ни речи о хуманитарним токовима, мисли, видимо и реализам сличан оном који се досад могао да, види само у 14. веку, и тежњи за, изражавањем осећања, на лицима, и смелост за изображавање фигура у покрету. У исто време сачувана, је још и сјајна техника, шисања, и особито, стако-авани мозаички манир изражавања рељефа лиша, који је карактеристијчан ва, 11. ши 12. век. Чињеница да у монументалном живошису 12. века постоје ове »нове« особине сведочи да оне у ствари и нису биле нове, него су увек постојале у источној уметности, као наседотво, античког доба, а досад нису биле познате само услед необично малог броја, стоменика који су очувани. , , : "Те исте особине могу се штриметити и у миниатуршим јружошисита, 11. и 12. века, који су увек изгледали за, дела слободније уметности.
· Дакле ренесансе у 18. и 14. веку није бишо, јер је то био само даљи развитак онога што је постојало ји раније. Ови живописни облишти кои „су постојали и раније, послужити (су за основу и за развиће италијанског животијса У 18: и 14, веку. Одатле потиче и сличне ојрштоклик (И ПУСТИ "споменика, 14. века, са делима италијанског зчивотиса истог (вјреогена, 200грен за разумевање «италијанских мајстора ратијег Препорода 'налави се, дакле; у изучавању споменика 12. и 13. века на балканском шотуострву. који у чистом облику чувају античку основу која у њима живи. Политика.
- Откопавањем манастира светог Атанасија северно од Тетова пронађени су мнопи документи од велике важности за нашу шоторију.
На Велику Госпојину 0. г. откривен је споменик оним јунашима, који 1875. покушаше силом да ослободе арпски народ и Џетру Мркоњићу „легендарном јунаку, који је ослободио јужне Словене од пуђина. | | У Вршцу је одржана Главна годишња, скушштина Овешттеничког Удружења. На акушштини се решавало о питању пензија. Шројекат, коли је радио Радослав Марковић, прото ив Индије, није довољно обрађен, што"што се Гл. Одбору нису пријавили сви свештеници са својим подацима. Пријављено је свега 1957 свештеника, а од ових је било 412 преко 60 тодина. Такођер констатован је велшки број инвалила — свештеника. Окушштина је закључила, да се део елаборат штамша, да, се пошаље свештеницима и Архијерејском Сабору и Влаши, да свештеничком фонду за пензије укажу помоћ и допринесу толико, колико је топребно да се оствари фонд уз овештеничке улоге. Окупштина је закључила да не укида интерналљ 38; Свештеничке кћери у Београду, ако се пријави 40 девојака.
Поводом шрославе Лава Николајевића Толстоја донели су многи наши листови и ревије чланке о великом руском писпу. Др. Јован Малоси– мовић, познати преводилац (са руског. језика нашисао је у- »„Шолитици« У јелном опшширнијем чланку своје успомене на Ју Толстоја; _ Дрј Јоваш Максимовић као назарен није могао да буде толико верски толерантан да приликом прославе Л. Толстоја поштеди шравославље и православну прву од нападаја. Још је жалосније да »Политика«, која има, тенденцију да буде
_ национална, доноси чланке оне врсте, да оматовалчи православље, без кога · никада не би било ове државе. : : А
Београдски лист »Време« од 17. [Х. о. гт. лоноси опширан чланак о »новом «верском покрету у Београду«. У центру Беопрада, на 'Теравијама, у једној вишестратној згради, држи своје седнице друштво Шрешторо д-
»Време« (се чуди том новом покрету, који се манифестује у певању из »Песмарице« и у проповеди А лбтшна Мочни ка, председника »Препо= тодак. Да т. г. око »Времена« шазе шажљивије шта, се око њих дешава, у