Bratstvo

— 15

"народом недостојним слободе, И то бива по попуштању увре-

__ђене милости Божје, којој људи и народи нису хтели шлатити „дужну благодарност

Прича се за једног честитог Шпартанца кад је посетио

"Атину и видео како су Атињани покварени и како се хвастају “својим слободама, да, је узвикнуо: »Ваиста две ме ствари за= -дивљују у Атини —- како Атињојни јуначки говоре о слоболи и како плашљиво робују својим трохтевима)! « Немојте ни ви мислити, да бу слободни они људи, који лажу, краду, убијају,

отимају, скрнаве свој и туђ живот, гурају се у шрве редове, _

_-лакоме се на туђе имање, одају се пијанству и кјоцкарству,

презиру своје родитеље и мрзе суседе своје, и чине остала п6.

дела, којима се гази основни закон Божји. Они могу живити

у слободној држави, али нису слободни људи но робови нај-.

ниже врсте, робови по личном свом ивбору, а не по принудној или. Наша слободна држава плаћена, препуњеним пехаром бола свенароднопа, не може имали торих непријатеља у беломе свету од оваквих својих грађана, жалосних робова. Једноме: "расту могу ветрови гране изломити, он ће се повратити: могу му чобани кору скинути, он ће оздравити, може га чак и се-кира посећи, он бе пустити нове. изданке из здрава. корена, Али ако га црви изнутра разједу и умртве, он више нити се "опоравља нити васкрсава. Тако јели с народом ги слободом -њетовом. Никада и никакав спољашњи непријатељ није страшан једноме народу, који живи у чистој и здравој и светој слободи. То нам потврђује и многовековна, историја слободне Црне Горе. Искуство пак на. другим странама показује нам, да су велики богати и културни народи губили овоју ушрљану и трокажену "слободу пред натиском малих али здравих народа, Ту је култура. споредног значаја. Ту је карактер људи од првоклајсног значаја, И културни и некултурни кад тод су били прокаженш трехом и безакоњем пајдали су, подједнако лако под јармом завојевача,

Има и међу нама људи, који погрешно мисле, да је сло«бода ради културе, Слобода је ради врлине, ради карактера, 4 не ради културе. Милост је већа, од сваке културе, благодар-

-ност Богу лепша. је од најлепше културе. Ако слобода, даје |

"људе слабије карактером него ропство, онда, је слобода прокажена, и мора пасти. Ако у ваши шретци у ропству били "постојанији, уздржљивији, Богу оданији, у вери силнији, на „делу човечнији, онда. је самим Тим робовање оправдано, а слобода, осуђена. Ако селе Словени, то јест словенски људи, ВИ се морате научити ив трошлости своје, по којој је јасно исписала, библија Божјег миловања и Божјег карања, миловања, слобо„дом и карања робовањем, Треба, тај наук што пре примити док, не буде доцкан. Ви сте читали, како је Банат некада дрхтао од Хунских хорди, ко јима је Атила, бич Божји, бичевао хришЋанске народе Европе, То је било заслужено и право. То је