Bratstvo

| и ' Ћ

Тај развитак појелиних | треба да буде у контакту с општим развитком детета, т. ј. да и ум, и воља, и срце буду подједнако додирнути. Од правца васпитања бе зависити сав даљи живот човека, као хришћанина. Важност тог тренутка опавила је пи народна · мудрост, рекавши да ће »прбавога, — проб исправити«, т. ј. да је касно учити и промењивати живот човека, ако се о том нису побринули они, који су то тресали учинити у овом периоду узраста, о коме говоримо. Има п још једна пословица, која вели да се старо дрво може само скрхати, али не и савити. —

Ми смо се постарали да у општим пртама ианесемо мисли о томе, какав треба да је начин живота, детета у нериоду до школе, т. ј. како треба правилно васпитавати дете до 8—10 година, када ступи у круг нове породице у школи и када, се по мишљењу неких педагога, право васпитање већ и завршило. Дакле, долази време врења. телесно-духовног живота. Мирноживи дете, мало је оштрих душевних покрета кол одраслог човека, а часна старост нагиње опет к миру; вамо код омладине кити живот. И треба имати врло чврст ослонац да би смо се очували у то време од надирања таласа. Али на школу, у оми-

слу хришћанског васпитања, не може се великих нада полагати: према томе потребно је, да нанове подвучемо особиту важност и значај васпитања до школе, у кући родитељској.. Тим речима не желимо казати то, да школа не може васпитати хришћанина, него да је то много теже, јер се не може обратити довољна пажња на личне особине сваког ученика, а васпитавати масу — је теже. А савремена школа, у којој има по неколико стотина ученика, — деце, чији је социјални положај, васпитање и навике различите, није увек згодна средина за хришћанско васпитање, Имајмо у виду само то, да на пр.. у нашој држави има много и учитеља, који се не сматрају хришћанима, нето су припадници разних нових теорија; комунивма, марксизма и т, д. Како се може ту говорити о хришћанском духу те школег.,. И према томе пажња родитеља, око васпитања деце у школском периоду не само да није непотребна, него је штавише двоструко потребна. Ваншколеко васпитање треба да што је могуће ближе приводи младића к цркви. СОрества за то су: хришћански домаћи живот, читање духовних књига, куда спада и читање добрих нецрквених часописа, хришћанског правца, исповест и разговори са духовним оцем и вероучитељем, особито ако се појаве питања у потледу којих смо у недоумици. — Али ми не би хтети подробно говорити о: томе, јер је важност црквене средине била до-

_вољно шприкзана у првом одељку наште- расправе, него ћемо

говорити о томе, какав треба, да буде педагог и васпитач. па да се успомена на. њега са, осећањем захвалности усади у срце ученика. Па, какви услови ће омогућити да педатог постигне дубок уплив на мишљење свих својих васпитаникаг. — Дабо-