Bratstvo

| о 0]

ном селу Тативи, где је у томе звању остао до смрти. Предавао је све почетне предмете; на часовима читања, граматике и рачуна он им је говорио и учио о Богу и о спасењу. Ишао с њима. у пркву; једанпут је прошао с њима пешке око 70 километара, до Нилове пустиње у Тверској губернији (а живео је у Смољенској) васпитао је од њих неколико“ крупних црквених радника, педатога, и сјајних талената. као на тр. познатор сликара Богланова-Бјељског, чије су слике, које приказују Рачинског на часовима, окруженог ученицима. украшавали нише светских ивложаба..

Савремени учени цене своје добре наставнике, као што су Фотија ценили његови ученици, а, такви ваститачи освајају млада. срца, ослобађају их од порока и њихов утицај на, њих готово је безграничан. Таки људи бе урезати у душу деце, да, чист и моралан живот неизмерно више вреди од појединих успеха и ла све науке, овим веронауке, имају салго тривремени значај ради потреба, земаљског живота, пи да само воло знање, бег вере у Бога чи љубави према људима, не може донети коИЕ човеку. Можемо рећи, да, је сретна она, школа, која шма,

кве наставнике; сретни су они родитељи, који у наишли за, с ју децу досто јне вође,...

Нека ми буде дозвољено, да наведем мишљење споменутог већ руског педатога Рачинског, који је рекао да, »ако шткода хоће да испуни свој велики задатак према отаџбини, да је потребно да ради у вези са Црквом, Школа, која је одвојена од Цркве не може ту вадаћу савладати. Школа треба. да,

буде орган Цркве, њој је нужна сарадња свих снага Цркве и. духовних и мирскиј..

29 Х, 1928. тодине.· Никола вон суплент Богословије.

"Мисионар далеког севера Епископ Амфилохиј. (Тридесетпетогодишњици његове службе)

У год. 1928. навршило се тридесет пет година пастирске службе пожртвованог радника на њиви Христовој — просветитеља, Алеута, Епископа Амфилохија. Историја његовог мисионарског рада много је поучна и сведочи, да дух апостолства и сада живи и делује у св. православној Цркви. Не може се показати већа љубав према Христу према Његовој мисији на земљи него жртвом најдрагоценијег у човечанству. А шта може бити драгоценије него отаџбина, сународници, народни језик и национализам.