Bratstvo

[24 –

врата влахернског храма, а. за њом се повлачиле хаљине морској сбали, па је онда нестало. –

То је била Богородица, војвоткиња која се борила, за свој град, о којој се говори у песми Возбраној, и којом се Грци за време борбе одушевљаваху, која је и спасла »Богом чувани град«. _

Када се помоћу пресвете Богородице Цариград спасао од невоље и пропасти, сав народ са свештенством тробдио је целу ноћ у Богородичину храму Влахерне, појући акатист, песму благодарности пресветој Богородици, коју је песму за ову прилику испевао патријарх (Сергије, а коју и ми данас слично њима приносимо ка дар шресв. Богородици. Цркву (бв,. Марије Влахернске подигла је у Цариграду на морској обали византијска царица Пулхерија 451. Г. и тамо је положен кивот са погресним пеленама и ризом, мафоријем, пресвете Богородице, донесеним из св. земље. Ова црква била је једна од најлепших цркава у Цариграду. Стубови јој беху ол зеленог јасписа и белога мрамора, а зидови беху ношлочени јасписом разних нијанса. Плафон цркве оеше позлаћен веома, финим златом. Ковчег са ризом пресв. Богородице у цркви влахернској беше извор исцељења за многе болеснике, пт из овога кивота, потекоше реке чудеса. У цркви влахернској чувана је осим јризе и чудотворна икона: шресв. Богородица, 38. Влахернитиса, пред којом су многи молили испуг њење својих побожних жеља, Овамо у влахернску цркву шресв. Богородице долазио је византиски двор четири пута годишње на молитву.

Данас се виде само остаци зидова ове цркве. У овој цркви пресв. Богородице влахернске, први пут је прочитан на грчком акатист,

Песма »Вовбраној војеводје« у преводу гласи: » Ја, град твој Дариград, Богородице, посвећујем Теби војвоткињњ која се бари за нас, победне песме, а што се избависмо од невоља, песме благодарности, Но јер имаш непобедљиву моћ, избави нас од свију невоља, па ти кличемо Раду | се, здраве невесто неневесна!«

И даље овако гласи Акатист на српском: » Анђео вођа би послан с неба да каже Богородици: радуј се! И гледајући ге, Господе, где се ваплотиш са бестелесног гласа, удивљавао се и стојао, кличући јој овако:

Радуј се, кров коју ће радост васијати, « « кров коју ће клетва ишчезнути; « « која зовеш палога Адама, « « избављење суви Швиној; « · « висино нелостижна људским мислима, « « дубино недогледива ни анђеоским очима; « « јер си царев престо, - |