Bratstvo

[58

муке, трудове и победе. Не само њени векови, но и свака њена деценија, свака година и сваки дан, испуњени су борбом, муком, трудовима и победама. Јер Црква Христова је живи организам, састављен од живих ћелија, живих чланова својих. Па ако она као целина није баш сваки дан била у борби и муци један део чланова њених био је. Сваки дан њенога трајања био је испуњен падањем и дизањем; сваки дан орошаван сузама покајника и клицањем победника. И у време слободе и благостања Шркве као целине поједини чланови

њени морали су водити борбу против греха и злог духа,

против превласти таме и лажи у свом сопственом животу ; морали су улагати труд за одбрану и обогаћење душа својих

тежећи у свему томе да постану учесници оне светле победе,

коју Христос задоби над грехом, смрћу и ђаволом.

· Црква води битку, појединци борбу. Поједини чланови њени могу изгубити борбу, Шрква не може изгубити битку. Јуда је пао, Црква је победила. Арије и Македоније изгубили су душе у борби, Црква је однела победу. Јулијан Одступник је пропао, Црква је добила. Потурчењаци су подле-

гли саблазни, Шрква је тријумфовала. Власт безбожника у.

Русији сурваће се са хуком, и Црква ће опет тријумфовати, Царевине су падале, Црква је остала. Јеретици су, ишчезли, Црква је надживела. На појединачним фронтовима бележени

- су губитци, но цео фронт Цркве никад није доживео пораз.

Како је проречено, онако се и догодило. Саблазнитељима и саблажњеним проречена је пропаст, Цркви победа. Упорне грешнике адска сила је ловила из строја и гутала, Цркви врата адова нису одољела. Хришћански цареви и патријарси губили су главе, Црква није остајала обезглављена. Хришћанске државе су рушене, Црква је стајала нерушива. Хришћански народи плављени су као потопом иноверцима, Сараценима, Персијанцима, Селџуцима, Монголима, Турцима, но лађа Цркве пловила је по таласима, док се потоп није исушио. У слободним државама и народима Црква је нападана од порока, разврата, лености, гордости, безбоштва од свих могућих микроба, који се множе на припеци слободе — но Црква се победоносно одржала. Појединци су падали, Црква је побеђивала. Ђаво је ловио кога је могао како на припеци слободе тако и на мразу робовања, но фронт Цркве остао је непоколебан. Појединачне борбе свршавале су се понекад губитком, но битка Цркве увек и вазда

· крунисана је победом. Појединци воде борбу, Црква битку.

Тако кроз деветнаест векова, тако и данас, тако и сутра. До данас Црква није изгубила битку. Она је не може ни изгубити до амина века. Јер тако је прорекао Онај који је победио смрт. И зар би се дао победити од неке мање таме Онај који је победио таму смртиг У свако време он дови-