Bratstvo

_ [39 —

кује Својима: Не бојте се! Као ученицима на бури тако и свакој крштеној души у искушењима Он довикује: Не бој се! Кад се верни устраше од људске силе Он се опет, као негда апостолима, јавља: Не бојте их се! Не бо|те се онијех који убијају тијело а душе не могу убити (Мат. 10, 26—28). Кад верни падну од страха пред страхотним појавама силе Бога Синаита, тада Он, Војсковођа Непобедни, дохвата се Своје војске и храбри је: Устаните, ине бојте се (Мат. 17, 6)! Кад наступе сви проречени ужаси на безбожни свет, и кад се земља буде тресла од ратова, Он унапред све предочава и храбри Своје војнике: Гледајте да се не уплашите (Мат. 24, 6)! И кад би цео свет устао против Цркве Његове, Он говори: Не бојте се, јерја надвладах свијет (Јов. 16, 33)!

"Из ових и сличних речи Оснивача свога, речи потврЂених Његовом неустрашивом смрћу и славном васкршњом победом, Црква је црпла силу и снагу кроз минулих 19 векова. Уз то још крепљена и оживљавана, просвећивана и руковођена непрекидним присуством благодатнога и свемоћнога Духа Божијега, Црква је ево доживела прославу деветнаестовековнога јубилеја. Овај највећи јубилеј у хисторији човечанства један је доказ више, један подстрек и једно охрабрење више : доказ да је Црква основана Богом а не човеком, подстрек и охрабрење садашњем поколењу и свима будућим коленима, да верују у непобедивост Цркве Божије. Јер Шрква још води битку; Она ју још није завршила. Датум завршења битке означен је као датум завршења времена. Победа Шркве то је венац од много и много победа. Христова Црква била је победоносна не само у слободи негои под игом ропства. То је једна велика разлика између наше вере и вера нехришћанских, које могу да се држе само док су у слободи и у сили земаљској, док подвлашћене и потчињене брзо малаксавају и падају. Друкчије је с православним хришћанима. Примајући страдање као дар Божији, прилазећи смрти као капији небеса, деца Цркве Божије осећају се грађанима једног неизмерно великога Царства, коме сва · оружја пакла и злобе не могу нашкодити.

Е па кад је тако — а да је тако то јасно гласе деветнаест столећа — онда да се радујемо онако како се пагани радују о својим јубилејима и за своје успехе. Нама је остављена реч: Работајте Господеви со страхом и радујтесја јему со трепетом (Ис. 2, 11). Да се радујемо дакле с трепетом душе. Зашто тако Јер су победе Цркве од Бога, као што је моћ Цркве од моћи Божије. Да продужимо работати Господу са страхом у борби за спасење душа својих иу битци за крајњу победу Христа у свету. И да продужимо радовати се са трепетом пред Вели-