Bratstvo

— [6 —

У томе, вели један истински проповедник немачког народа чије се мисли уплећу у овај чланак, да свагда хоће иможе што је добро, правоипоштено, а нипошто оно што је томе противно. Достојанство " човеково је свагда у томе: да може увек само добро да чи-

ни и увек зла да се клони.

Само онај који у исти мах може и не може, хоће и не ће, тај је свемогућ. Само такав је најближи Христу у његову земаљском животу, Бог може све што хоће — зато је свемогућ. Човек који само оно хоће што и може, може као и Бог у наравственом смислу све што хоће, јер он само оно хоће што и може. | У

Ни Бог не може све, ипак је свемогућ. Бог не може да престане да постоји, Бог не може као такав да умре, у њега нема неистине, а не може да вара. Бог не може зло да чини. Кад дакле сам Бог има границе у оном што хоће, зар створ Божји, човек, да је нема –

Свако слободно може да запита: па шта је најважније "по насг Одговор је: најважнија је у првом реду воља. Хтети и не хтети, одлучује све како у нашем физичком тако и у духовном животу. Човек хоће да се јелом заложи пићем да се освежи, хоће да тело вежба, хоће да ради, хоће да се одмори. А у моралном животу хоће да учи, хоће да је марљив, побожан, послушан, стрпљив, љубазан и милосрдан.

Воља човекова је или његов рај на земљи или његов пакао. Зависи ли од тога: на што му се воља одлучила. На тај начин се може разумети велики смисао анђеоске песме с неба над Вертепом: „слава на висини Богу, а. на земљи мир, међу људима добра воља!“ У Вертепу рођени Христос нас је научио које је оно добро које ваља да хоћемо по сваку цену, Та је добра воља у свима приликама нашега живота наш преко потребни мир, наша права срећа на земљи.

Не може свако бити уман, учен, геније, силан и богат — али то по себи још није срећа. Свако пак од нас може добро да хоћеи добро да чини, и то је спас свих нас. То је наша срећа.

А гдје је седиште вољег У срцу. Од њега потиче све добро што нас уздиже и све зло што нас погани и понижава. Зато и гласи највећа заповест: „Љуби Господа Бога свим срцем својим“.

Срце одлучује однос наш према Богу јер овај однос почива на љубави, а љубав је ствар срца — ствар воље. То срце одлучује и наш однос према свету и људима.

Ни вера наша није плод ума. Ни близу ! Тек ко снажно и одлучно хоће да верује и моли то од Бога, тај има вере. Ко неће да верује. неће га ни сва чудеса уверити. „Рече безумник у срцу своме (седишту воље) да нема Бога, вели Псалмопевац. | =